Intelektualci sveta protiv Berluskonija

Specijalno za „Politiku” iz Firence

Bura se podigla čim su Berluskonijevi advokati podneli tužbu za klevetu protiv italijanskog dnevnika „Republika“. Predmet tužbe jesu deset pitanja koja list, nakon otkrića afera iz premijerovog privatnog života, propraćenih njegovim protivrečnim izjavama, svakodnevno objavljuje od 26 juna, kao i tekst u kojem su samo preneti navodi publikovani u francuskom nedeljniku „Nuvel observater“. Odštetni zahtev iznosi milion evra. Prvi put u istoriji informisanja pitanja objavljena u novinama našla su se na građanskom sudu u Rimu.

Odmah zatim, tri ugledna italijanska pravnika, Franko Kordero, Stefano Rodota i Viktor Zagrebelski, objavili su na sajtu „Republike“ apel za slobodu štampe, tvrdeći da je u pitanju Berluskonijev pokušaj da ućutka slobodu medija i „anestezira javno mnjenje“. Uskoro je počelo spontano potpisivanje ovog apela od strane građana, kojima su se ubrzo pridružile brojne slavne ličnosti iz zemlje i sveta.

Dok ovo pišemo, taj apel je potpisalo 380.000ljudi. Među njima su i brojni juristi, naučnici i kulturni poslenici: nobelovac Dario Fo, pisac Andrea Kamileri, režiserka Lilijana Kavani i oskarovac Bernardo Bertoluči, dirigent Klaudio Abado, pevač Adrijano Čelentano, glumac Roberto Beninji... pa i naš režiser Goran Paskaljević. Mnogi su skloni da kao vinovnika čitave pobune intelektualaca i umetnika označe Umberta Eka. On,međutim,nije usamljen u tome.

I književnik Roberto Savijano (autor bestselera „Gomora“ o napuljskoj mafiji – kamori), koji se već tri godine krije pred „fatvom“ italijanskih mafijaša, pridružujući se pozivu italijanskih pravnika, zapisao je, pored ostalog: „Nadam se da svi birači, čak i oni koji su glasali za Berluskonija, imaju želju i volju da zahtevaju da nijedno pitanje ne ostane nerešeno, ili, još gore, zataškano pokretanjem sudskog postupka. A upravo pomoću pitanja može se sagraditi društvo koje je u stanju da pruži odgovore.“ 

Ovih dana, pored podrške mnogih direktora uticajnih evropskih novina, apel su potpisali i francuski filozofi Andre Gliksman i Bernar Anri Levi, glumac Žerar Depardje, grčki reditelj Kosta Gavras,izraelski pisci David Grosman i Amos Oz, još tri dobitnika Nobelove nagrade za književnost: Žoze Saramago, Ginter Gras i  južnoafrička spisateljica Nadin Gordimer, koja smatra da je sloboda štampe osnov demokratije: „Potpisujem, jer ne mogu da podnesem zemlju u kojoj se može uvesti cenzura štampe i gde novinari mogu biti pod pritiskom.“ Tu su i Irkinja Beti Vilijams („Nobel” za mir 1976), Amerikanac Edmund Felps („Nobel” za ekonomiju 2006) i reditelj Kosta Gavras. Čileanski pisac Luis Sepulveda, priključujući se apelu, zapazio je da je „Berluskonijeva televizijska imperija, njegovo smeće, dovelo do strašne konfuzije“, dok je Klaudio Magris, gostujući u Madridu, javno prozvao Berluskonija. Premijera koji je, kaže, Italiju doveo do katastrofe, ocenio je, međutim, „izuzetno inteligentnim“ jer je pre svih „shvatio da su se društvene klase promenile. A pošto više ne postoji buržoazija, vrednosti su se izmenile, hipokrizije više nema“. Zbog toga je, zaključuje Magris, veoma lako od poroka napraviti vrlinu.  

„Republika“ više nije usamljena u propitivanju premijera. Sa italijanskim dnevnikom dosad su se solidarisali londonski „Tajms“, francuski „Liberasion“,  „Nuvel observater“,  švajcarski „Maten“, objavivši integralni tekst „Republikinih“ pitanja. 

U međuvremenu, premijerovi advokati podneli su tužbu i protiv levičarskog lista „Unita“ zbog navodno ocrnjivačkih tekstova objavljenih tokom jula i avgusta (ovog puta visina odštetnog zahteva iznosi tri miliona evra), a Berluskonijev lični advokat Nikolo Gedini najavio je tužbe i protiv „neprijateljski“ nastrojenih inostranih listova.

Nacionalna federacija za štampu je zakazala za danas u Rimu manifestaciju za slobodu štampe. Ovu manifestaciju književnik Dario Fo je već proglasio jednom od najvažnijih i najbitnijih poslednjih godina: „Dosad nisam video tako podmuklu vlast koja želi da ’baci na kolena’novine koje žele da nešto dublje shvate... čak pozivajući industrijalce da ne daju reklame novinama koje govore loše o premijeru. U inostranstvu, ovo je krivično delo. Ne dozvolimo da u Italiji postane pravilo“,apeluje Fo.

Najzad, oglasio se i Silvio Berluskoni. U udarnom večernjem terminu prvog programa RAI, konstatovao je „da smo u štampi, na TV i u politici okruženi mnogim nitkovima“, dok je priču – da u Italiji postoji opasnost za slobodu štampe – koju širi „levičarska internacionala“ ocenio neosnovanom i komičnom optužbom.