EU traži ograničenje bonusa

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 18. septembra – Lideri Evropske unije saopštili su u zajedničkoj izjavi sa jučerašnjeg vanrednog samita u Briselu da 20 najmoćnijih država sveta moraju da se dogovore o obavezujućim pravilima i podrže ih nacionalnim sankcijama, kako bi ograničili bonuse banaka. Evropski lideri nisu precizirali gde bi trebalo postaviti granicu, ali su naglasili da bi birači pobesneli ako bankarima bude dozvoljeno da zarađuju ogromne provizije dok se istovremeno oslanjaju na javni novac kako bi opstali.

„Bonus balon je pukao večeras. Složili smo se da što je dosta, dosta je. Moramo da se udaljavamo od trenutne kulture naknada zasnovanih na kratkoročnim dostignućima”, kazao je predsedavajući samita švedski premijer Fredrik Rajnfeld na sinoćnoj konferenciji za novinare.

Lideri su usaglasili stav da bi bonusi trebalo da budu direktno uslovljeni učinkom banaka, a da garantovane bonuse treba izbegavati. Takođe, veći deo sume bankarskog bonusa trebalo bi odloženo isplaćivati, ili poništiti u slučaju negativnog razvoja u poslovanju banke.

Premijer Luksemburga Žan Klod Junker izjavio je da se Velikoj Britaniji i SAD ne dopada ideja nametanja ograničenja bankarskih bonusa.

„Britanci imaju problem sa tim, baš kao i Amerikanci. Dakle, dogovorili smo se o ovoj formuli, ali to ne znači ništa, još ćemo razmatrati to pitanje”, rekao je Junker.

Britanski premijer Gordon Braun potvrdio je da će lideri pregovarati o tome da li bonuse treba zadržati kao deo prihoda, umesto profita. On je takođe rekao da će biti još reči o ograničenju individualnih bonusa.

„Ljudi su izneli niz predloga. Ono što smo tražili jesu jednostavna međunarodna pravila koja će odgovarati svakoj zemlji uz minimum mešanja i sa velikim uticajem”, objasnio je Braun.

Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, u odgovoru na pitanje da li će EU sama primeniti pravila ukoliko bude izostao dogovor sa ostalima na samitu G-20 iduće nedelje u Pitsburgu rekao je da je izvršna ruka EU već „predložila neka precizna pravila o bonusima”. On je naglasio da su to „ne samo preporuke, nego pravno obavezujuće ponude”. Barozo je potvrdio da bez obzira na to da li će u Pitsburgu biti saglasnosti za novu međunarodnu regulativu „Evropa mora da usvoji neka od ovih pravila”.

„Optimista sam i verujem da možemo da definišemo da isplata bonusa mora biti uslovljena dugoročnom profitabilnošću”, rekla je Angela Merkel, kancelar Nemačke, i dodala je moguć dogovor na nivou G-20, jer kako je rekla, bonusa ne može biti ako kompanija pravi gubitke.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi takođe je snažno podržao ideju da se pomoću nove regulative bankarskog sektora na svetskom nivou ograniče ogromni bonusi koje je nazvao „šokantno velikim”.

Sarkozi je iskoristio jučerašnju priliku u Briselu da upozori češkog predsednika Vaclava Klausa „da će biti suočen sa posledicama nepotpisivanja ratifikacije Lisabonskog ugovora”, ukoliko na ponovljenom referendumu u Republici Irskoj glasači prihvate ovaj ugovor koji su prošle godine odbili. Iako je češki parlament pre nekoliko meseci izglasao ratifikaciju „Lisabona”, predsednik Klaus još nije potpisao dokument, pa samim tim procedura u Češkoj nije okončana. Klaus je više puta izjavio da neće staviti potpis pre okončanja drugog referenduma u Irskoj, ali i pre ocene Ustavnog suda Češke.

Češki premijer Jan Fišer ocenio je da je „činjenica da lideri nekoliko zemalja gledaju na proces ratifikacije u Češkoj sa izvesnom dozom nervoze”.

V. Jokanović

----------------------------------------------

EU pozdravila odluku Vašingtona

Evropski lideri pozdravili su juče na samitu u Briselu odluku SAD da ne stacionira raketni odbrambeni sistem na teritorijama Poljske i Češke. Nemački kancelar Angela Merkel ocenila je da je promena strategije SAD „znak nade za prevazilaženje teškoća sa Rusijom kada je reč o jedinstvenoj strategiji za borbu protiv opasnosti od Irana”. Nikola Sarkozi, predsednik Francuske, pozdravio je „odličnu odluku predsednika SAD Baraka Obame” i izrazio nadu da će „Rusija adekvatno proceniti ovaj njegov potez”.

Gordon Braun, britanski premijer, kazao je da snažno podržava Obaminu odluku da odstupi od prioritetnih planova Bušove administracije. Podršku odluci Amerikanaca uputio je i generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen koji je rekao da je njegov „jasan utisak da će ubuduće u američki plan o raketnoj odbrani biti uključen NATO na višem stepenu”. Lideri Poljske i Češke istakli su da će veze njihovih zemalja sa SAD ostati jake.

V. J.