Obamin „raketni udar"

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 18. septembra – Prve ovdašnje reakcije i analize na jučerašnji Obamin „raketni udar” – napuštanje programa odbrane zasnovane na radarsko-raketnim sistemima u Češkoj i Poljskoj – ukazuju na to da je u pitanju dobro pripremljen zaokret i da je reč kako o široj geostrateškoj viziji nove administracije, tako i o dosad najdrastičnijoj reviziji Bušove ostavštine.

Iako je obelodanjivanje odluke bilo prvorazredno iznenađenje za javnost, danas se pokazuje da je u pitanju potez koji je dugo i detaljno pripreman još od marta. Kako predočava današnji „Vašington post”, u Beloj kući je o tome održano više od 50 sastanaka. Odluka, takođe, nije jednostrana: u istom periodu obavljeno je gotovo stotinu konsultacija sa saveznicima, u kojima je, u mnogo slučajeva, direktno učestvovao i sam predsednik Obama.

I samo saopštavanje pratila je opsežna diplomatska akcija u cilju ublažavanja šoka: Obama i državna sekretarka Hilari Klinton juče su lično pozvali nekoliko predsednika, premijera i šefova diplomatija, a državna podsekretarka u Stejt departmentu Elen Taušer, uz pomoć dvojice visokih funkcionera Pentagona, detaljno je novu odluku u sredu i četvrtak objašnjavala u Češkoj i Poljskoj, kao i u sedištu NATO-a u Briselu.

Promena je očekivano, uz aplauze, donela i zvižduke iz redova republikanske opozicije u Kongresu, što je razumljivo i očekivano, s obzirom na to da je postavljanje odbrambenih radarsko-raketnih sistema u Češkoj i Poljskoj bio ključni elemenat Bušove vojne politike iz 2006.

Za republikanskog lidera Džona Mekejna, Obaminog rivala na prošlogodišnjim predsedničkim izborima, napuštanje ovog programa je „nepromišljen” potez koji će umanjiti američki ugled u istočnoj Evropi, jer dolazi u vreme kada tamo raste zabrinutost zbog „obnovljenog ruskog avanturizma”.

Iako se iz Obaminog okruženja neprestano poručuje da zaokret nema veze sa Rusijom, nego pre svega sa Iranom, zbog čijih raketa je Buš i pokrenuo ovaj program, ovdašnje analize ukazuju na to da „ruska veza” ipak postoji. „Ovaj zaokret je podigao mogućnost veće saradnje dve sile u obuzdavanju iranske pretnje i postizanje bilateralnog sporazuma o produžavanju važnosti START-a (strateškog sporazuma o ograničavanju naoružanja) koji uskoro ističe”, kaže se u analizi „Vašington posta”.

Obami se pripisuje da želi da započne realizaciju šire strategije razoružavanja i smanji nuklearne arsenale u obe zemlje. On će o tome iduće nedelje govoriti u Ujedinjenim nacijama, gde će i lično predsedavati sednici Saveta bezbednosti posvećenoj upravo atomskom razoružanju, o čemu je inače njegova diplomatija pripremila novu rezoluciju.

Polazeći od obaveštajne procene – koju republikanci inače osporavaju – da Iran program razvoja raketa kratkog i srednjeg dometa realizuje brže nego što je prvobitno očekivano, novi sistem treba da se realizuje u tri faze. U prvoj, rakete presretači SM-3 bile bi na brodovlju u istočnom Mediteranu već do 2011. Druga faza bila bi operativna do 2015. i podrazumeva da bi u savezničkim zemljama bile instalirane poboljšane SM-3 sa dodatnim radarima. Najzad, do 2018. bio bi spreman pravi štit – možda nalik onome koji je, u okviru svoje čuvene „strateške odbrambene inicijative” nazvane „zvezdani ratovi” još 1983. najavio Ronald Regan – koji bi štitio i Evropu i Ameriku.

U svakom slučaju, Obama se sa zvezdanih visina spustio na nivo mora. Utisak je da njegov novi pristup u mnogo većoj meri uvažava i vojne i političke realnosti od onoga za koji se zalagao njegov prethodnik koji se, po oceni kritičara, „suprotstavljao pretnji koja ne postoji”, korišćenjem tehnologije „koja možda neće raditi”.

Ostaje da se vidi da li će novi Obamin potez, kome se zamera i da je rizičan, doneti očekivane geopolitičke dividende.

Milan Mišić