Trostruki ubica pio lekove i alkohol, a u vojsci sekao vene

Smederevo – Lugavčina danas ispraća svoje tragično stradale meštane na poslednji počinak. Gotovo da nema kuće iz koje neko neće poći na sahranu četvoročlane porodice Kuzmanović, čije se ognjište ugasilo nakon što je pre tri noći tridesetosmogodišnji Slađan na spavanju ubio majku Brankicu (54), oca Zorana (61), a potom mlađeg brata Dejana (33). Masakr se završio Slađanovim samoubistvom – pucnjem u slepoočnicu nekoliko minuta po ubistvu najbližih. Mileva Glišić (82), Slađanova i Dejanova baba po majci, jedina je preživela krvavi pir rođenog unuka. Na njene oči Slađan je „dokrajčio“ brata sa nekoliko metaka, a vremešna starica ga je preklinjala da „ubije nju umesto Dejana“. Mileva žali što je preživela, po čitav dan moli Boga „da uzme i nju“, a njena tuga za najmilijima neizmerna je.

Dan posle stravične porodične tragedije Lugavčina i dalje „bruji“ o nemilom događaju. Seoskim sokacima kolaju razne priče. Neki žale, neki osuđuju. Uglavnom, svi su složni da je glavni „teret“ porodične nesloge sa sobom u grob ponela majka Brankica.

„Šta učini, Slađo? Što mene ostavi samu, bez vas i moje jedinice?” – dočekuju nas staričini jecaji na ulazu u ugašeni dom Kuzmanovića.

Tu je i ostala rodbina, Zoranov brat i snaha, rođena sestra, komšije... U iščekivanju da pokojnike dopreme iz bolnice gde je izvršena obdukcija, Slobodan Kuzmanović nam otkriva nove detalje u vezi sa bratancem koji je izvršio masakr u porodici.

– Iz Slađanove sobe smo izneli pet kesa sa praznim kutijama od lekova, kao i šest-sedam litara čistog alkohola. Ne mogu da kažem sada da je bio narkoman, ali nisam znao da koristi lekove. Znam samo da je iz vojske pušten ranije jer je pokušao da se ubije – priča ubičin stric Slobodan.

Kroz razgovor saznajemo da je Slađan tokom vojnog roka u Kraljevu 1990/1991. dobio privremeni otpust jer je sebi isekao vene i da vojsku nikada nije odslužio do kraja.

U kesama iznetim iz njegove sobe u kojoj je sebi pucao u glavu, pored raznih lekova dominiraju antidepresivi.

– Žalio mi se u poslednje vreme da mu je teško, da ga stežu grudi i da se guši, da ne može da spava – priča baka Mileva. – Ne znam šta mu je bilo, ali neka sila ga je naterala da ovo uradi – kaže starica.

O njenoj pokojnoj ćerki ni juče nismo čuli reči hvale, dok stradalog Zorana svi sažaljevaju. Njegov brat Slobodan ne može da prežali što ih je „snaja razdvojila“ i prekinula njihov bratski odnos. Da ni pokojnom Zoranu nije lako padala činjenica da su braća kao stranci, govori ceduljica nađena u njegovom novčaniku na kojoj je ispisan Slobodanov broj mobilnog telefona.

– Verovatno je hteo da ga pozove, da mu se nešto požali. Zbog nje nisam ušla u ovu kuću tri godine. Brankica mu je zabranila da sa nama kontaktira, a Slađan mi je pričao da ga je vodila kod nekih vračara. Jednom je čak nagovorila sinove da istuku oca. Bila je zlo od žene, čujem da ga je i trovala – priča Biserka Glišić, rođena sestra pokojnog Zorana.

Rezultati obdukcije i toksikološke analize rasvetliće uzrok nezapamćenog pokolja u Pomoravlju. Sahrana je danas u 14 sati na seoskom groblju.

O. Milošević