Talas samoubistava u srednjoj Evropi

Statistike suicida u alpsko-dunavskom okruženju bacaju u zasenak crni bilans „Golden gejta”. – U srcu Evrope – dvostruko više samoubistava

Uoči i posle Svetskog dana prevencije suicida Švajcarci se, ovog septembra, posredstvom medija suočavaju sa odgovarajućim, dobrim i lošim vestima. Dobra vest je da broj samoubistava u toj zemlji konstantno opada. Loša vest, međutim, ukazuje na činjenicu da alpska konfederacija, po broju samoubistava, predvodi listu zemalja u kojima suicid dostiže zabrinjavajuće razmere. Hiljadu i tri stotine samoubistava registrovano je u Švajcarskoj minule godine, bezmalo četiri dnevno. Više žrtava izgubilo je život sopstvenom voljom, nego što je stradalo u saobraćajnim nesrećama!

Švajcarska, naravno, nije jedina zemlja u regionu koja se suočava sa nemilom praksom. Po broju samoubistava, Austrija se u statistikama približila Švajcarskoj na samo nekoliko postotaka. U alpskoj republici prošle godine je registrovano 1.268 samoubistava – 3,47 dnevno! Nasuprot onima koji su „otkrili” uzrok u navodnom postojanju „alpske depresije”, zvanični podaci predočavaju da nije reč o „brđanskom sindromu”. Tužne statistike objavljene su širom srednje Evrope. Nepoznanica je jedino Mađarska, gde, kako izvori u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji ističu, ima primera ulepšavanja statistika.

Profilaksa i zabrane

Šta navodi žitelje ovih zemalja da masovno traže izlaz, odnosno rešenje svojih problema u samoubistvu? Da, pri tom, bacaju u zasenak najpoznatiju crnu statistiku sveta, bilans i prosek suicida na čuvenom mostu „Golden gejt” u San Francisku (dva samoubistva dnevno)?

Georg Fidler, iz Nemačkog društva za profilaksu od suicida, ističe da bi zabrinjavajući broj samoubistava u srednjoj Evropi – evidentno je viši od zbira smrtnih slučajeva registrovanih kao posledice nasilja, saobraćajnih nesreća, zaraze sidom i uživanja u drogama – mogao znatno da se umanji, ukoliko bi se dosledno sprovodile preventivne mere zaštite. Takva zaštita sastojala bi se u „psihološkoj asistenciji” osoba koje su sklone samoubistvu, ali i u merama predostrožnosti, koje bi bile zakonski ustoličene.

Fidler vidi glavni uzrok brojnim samoubistvima (muškaraca) u Švajcarskoj u liberalnom zakonu koji reguliše posedovanje, nošenje i upotrebu vatrenog oružja. Pre svega u vojnoj praksi da se rezervistima dozvoljava držanje armijskog oružja u sopstvenom domaćinstvu... Odgovarajuće statistike mu daju za pravo: ni u jednoj drugoj evropskoj državi nije počinjeno više samoubistava vatrenim oružjem, prevashodno vojnim, nego u Švajcarskoj. Između 2004. i 2006. godine, primera radi, tamo je registrovano u godišnjem proseku 250 samoubistava takozvanim ordonansnim oružjem.

Ipak, broj samoubistava vatrenim oružjem iznosi u Švajcarskoj „tek” nešto više od četvrtine registrovanih samoubistava muškaraca (podatak iz prošle godine: ukupno 863 „muška” samoubistva). Lavovski deo, kako žena, tako i muškaraca odlučuje se za smrtonosnu dozu lekova – iz apoteke. Uz Švajcarsku, ova praksa je rasprostranjena u Austriji i u Nemačkoj. Predlog hamburškog psihologa Fidlera: „Pakovanja opasnih lekova smanjiti! Uvesti obaveznu, elektronsku registraciju količina odobrenih, potencijalno opakih lekova po osobi...”

Komšijska sebičnost

Uz preporuke, poput citiranih, da se zabranama spreči talas suicida, stručnjaci ističu neophodnost psihološke asistencije potencijalno ugroženih: „Činjenica je da devedeset odsto potencijalnih samoubica ima psihičke probleme, pati od depresije, šizofrenije, ili, od poremećaja svesti, prouzrokovane ekscesivnim uživanjem u alkoholu i u drogama”, tvrdi austrijski psihijatar Brigite Fuhs Nider, šef Geronto i psihijatrijskog centra (GPZ) u Gracu. Oslanjajući se na odgovarajuće statistike, Fuhs Nider je odbacila mogućnost preciznog imenovanja potencijalno ugroženih: Uz , tipične slučajeve’ poput osoba sa psihičkim problemima, onih koji pate od depresije, šizofrenije, ili od poremećaja svesti, spremnost na fatalni korak, ka suicidu, raste u okruženju starih – pre svega onih koji su već navršili 75. godina... Ali i mladih, čije suicidno ’sazrevanje’ stasa neprimećeno.”

Preporuke Svetske zdravstvene organizacije, shodno saznanjima i iskustvima stručnjaka, sadrže pre svega imperativ podrške okruženja potencijalnim samoubicama – kao najbitniji faktor u sprečavanju suicida: „Najveći neprijatelj je opasno, široko rasprostranjeno mišljenje da oni koji prete samoubistvom to, ipak, ne čine... Osamdeset odsto samoubistava se dogodi uz prethodnu najavu.” Svaka nesrećna sudbina ove vrste, dakle, podrazumeva „komšijsku” bezosećajnost, sebičnost ili nezainteresovanost okruženja samoubice da pomogne nesrećniku.

M. Kazimirović