Crkva „bira" predsednika Hrvatske

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, septembra – Verovatno nema države u kojoj tako dominira jedna crkva, a da je njen vrh u sukobu s predsednikom zemlje, kao što je to ovih dana u Hrvatskoj. Retko prođe dan a da mediji ne prenesu ili neku novu „dosetku” iz redova domaće Rimokatoličke crkve na račun aktuelnog predsednika Mesića, ili njegov ništa manje „varničav” odgovor.

Posebno se to raspirilo od proteklog leta kada je Mesić reagujući na pisanje glavnog urednika „Glasa koncila”, koji ga opisuje kao „veleizdajnika”, a za budućeg novog predsednika s jasnom aluzijom piše da bi morao biti „zdrava i uravnotežena osoba”, prozvao Crkvu da je privilegovana u hrvatskom društvu, da od države dobija velika sredstva koja troši na izgradnju svojih objekata, da joj vraćena i imovina „koja joj zakonski ne pripada”, te da bi iz državnih prostorija i institucija trebalo ukloniti njena verska obeležja i simbole, jer su sve verske zajednice u RH ravnopravne, a Hrvatska je laička država.

Bilo je to, naravno, dovoljno da se crkveni vrh s novim elanom obruši na aktuelnog predsednika, pa je hvarski biskup Štambuk nedavno u Udbini objavio da bi novi predsednik RH trebalo da bude katolik, ali ne samo formalni, već koji će to svedočiti i svakodnevnim životom. Mesić je na to odmah odgovorio optužbom o antidržavnoj delatnosti nekih biskupa, jer ovakvim stavovima očito ne poštuju hrvatski Ustav po kojem su svi građani ravnopravni bez obzira na verska, nacionalna i slična opredeljenja, a ova vruća polemika zatim se prenela na ona svima najosetljivija pitanja – finansijska.

U izjavi „Jutarnjem listu” predsednik Stjepan Mesić je pre nekoliko dana izjavio: „Crkva ima odgovore na sva pitanja, meša se u sve, pa onda neka uvedu crkveni porez koji bi plaćali vernici katolici, kako ih država više ne bi finansirala. Taj porez ne bi plaćali protestanti, Jevreji, pravoslavci te agnostici i ateisti.”

Time je Mesić očito dirnuo u najosetljivije pitanje odnosa crkve i države, jer poznato je da domaća Rimokatolička crkva iz državnog budžeta prima velika sredstva, a za to državi ne polaže nikakve račune. Formula za mesečni prihod ove crkve iz državnog budžeta glasi: dve prosečne bruto plate pomnožene s brojem župa, što za ovu godinu iznosi 283 miliona kuna (38,5 miliona evra), umanjeno za 50 miliona kuna kojih se Crkva odrekla zbog ekonomske krize. Tu su još i veliki prihodi od vraćene imovine u denacionalizaciji. Prema sporazumu s Vatikanom crkveni prihodi su oslobođeni bilo kakvog poreza i ne moraju se o njima voditi knjige niti raditi završni računi i slično. Drugim rečima, finansije Crkve potpuno su njena privatna stvar i izvan ikakve kontrole države, po čemu se razlikuje od svih ostalih korisnika državnog budžeta.

Prema mišljenju profesora Pravnog fakulteta u Splitu Mirka Klarića, u tome se krije i najveći problem, jer se radi o budžetskim sredstvima, odnosno novcu građana za čije trošenje niko ne odgovara. „Mislim da bi bilo dobro kada bi javnost kroz izveštaj o radu crkvenih institucija bila upoznata s trošenjem onog dela sredstava koja se odvajaju iz državnog budžeta, jer je jedno od osnovnih načela u funkcionisanju države i javnog sektora načelo otvorenosti i javnosti prilikom trošenje budžetskog novca.”

Ovo je, međutim, samo jedan od vidljivih oblika političkog sukoba predsednika RH i Kaptola, koji ima znatno dublje motive i uzroke. Činjenica da se međusobne varnice pojačavaju i raspaljuju kako se približavaju izbori za novog predsednika države jasno ukazuju o čemu se radi, a takvom zaključku sklona je i većina političkih analitičara u Hrvatskoj. Hrvatski crkveni vrh – jednostavno rečeno – nastoji da utiče na izbor novog predsednika RH i da spreči dolazak još jedne ličnosti – levičara kako ga oni procenjuju sa svoje konzervativne pozicije – koja će biti izvan njene kontrole i praviti joj probleme da se dalje širi u sve pore društvenog života zemlje. Mesić se očito tome suprotstavlja i – kako zvanično tumače iz njegovog kabineta – on „s Crkvom nije u sukobu, već istupa principijelno štiteći sekularnu državu te želi Crkvu da smesti u ustavne okvire”.

Koliki je politički uticaj domaće Rimokatoličke crkve na zbivanja u Hrvatskoj dovoljno ilustruje jedan već zaboravljeni detalj iz prethodnih parlamentarnih izbora: naslednici Račana na čelu SDP-a objavili su da će kada dođu na vlast maknuti iz škola veronauku i „za dlaku” su izgubili izbore u kojima su ih već mnogi videli kao pobednike.

Radoje Arsenić