"Bor" nije isceđen limun

Bor – Dugogodišnji direktor za plan i ekonomiju poslovanja u Borskom kombinatu bakra Ivan Kostov, naš poznati finansijski stručnjak, sada u penziji, ocenio je, pre gotovo godinu dana u izjavi "Politici" da je strategija privatizacije Borskog kombinata bakra nezakonito sročena i nezakonito usvojena, i da štetu od takve prodaje moraju imati svi – od radnika do države. Kako je i predvideo, prvi tender je propao (rumunski "Kuprom" nije izabran za vlasnika), a raspisan je i novi, kojim je utvrđeno da je austrijski "Atek" ponudio više para za imovinu borske kompanije nego ruski "Bazni element".

Kostov i dalje kategorično tvrdi da je aktuelna strategija privatizacije, po kojoj se izvodi i drugi tender, nezakonita i štetna. Ali, "kako njegovo ranije obraćanje javnosti posredstvom "Politike" nikoga nije uzbudilo, niti bilo šta promenilo", Kostov je sačinio otvoreno pismo i uputio ga Skupštini Srbije. U njemu ukazuje da procena imovine borske kompanije nije izvršena na zakonit način, da nije utvrđena ni tačna vrednost njegovog duga. On naročito ističe da su Pariski i Londonski klub poverilaca Boru otpisali zaduženja u deviznim kreditima, ali da država taj otpis "ne priznaje". Otuda, navodno, nema kapitala za akcije ili nadoknadu koje bi radnici i penzioneri Bora morali da dobiju.

– Država naplaćuje čak i ono što vam je poverilac otpisao, što nije nenormalno – navodi u otvorenom pismu republičkom parlamentu Ivan Kostov. – Ona se sada proglašava poveriocem dugova koje su otpisali Londonski i Pariski klub, tvrdeći da su garancije za otpisane kredite dale likvidirane domaće banke. A te banke je upravo država likvidirala.

Država tako želi korist za sebe i prenebregava činjenicu da samovoljnim uništavanjem kapitala borske kompanije lišava radnike i penzionere "Bora" njihovog prava na pravičnu nadoknadu, ukazuje Kostov.

– Ako Vlada Srbije i njena Agencija za privatizaciju smatraju da će štetu koju su naneli radnicima i penzionerima Bora nadoknaditi dodelom besplatnih akcija od hiljadu evra, kao i svim punoletnim građanima Srbije, u velikoj su zabludi – kaže Kostov. – Zašto bi radnici Bora prosjačili, kad već imaju svoju imovinu? Stvarali su je čitav vek, i sebi i drugima u Srbiji.

Kostov detaljno navodi šta su sve radnici Bora svojim kapitalom sagradili u Srbiji i celoj bivšoj SFRJ, izdvojivši za to više stotina miliona dolara.

Suština je, veli Kostov, što su navodni eksperti konzorcijuma privatizacionih savetnika – koje je predvodio CAIB iz Austrije, a u kome su bili i Dilloitte, Harrisons i IMC – procenu imovine izvršili potpuno nezakonito i netačno, suprotno odredbama Zakona o privatizaciji. U prilog takvoj tvrdnji on navodi preambulu Strategije u kojoj piše:

"Konzorcijum privatizacionih savetnika pripremio je ovaj dokument u svojstvu privatizacionog savetnika Agencije za privatizaciju. Dokument se zasniva na informacijama koje su dobijene od preduzeća u sastavu RTB Bor... i od potencijalnih investitora. Privatizacioni savetnik je preduzeo sve mere, uobičajene u ovakvim poslovima, da obezbedi tačnost pomenutih informacija, ali nije sprovodio nezavisnu procenu njihove pouzdanosti. Shodno tome, privatizacioni savetnik ne garantuje potpunost i tačnost informacija, niti snosi odgovornost za eventualne štete koje bi mogli imati korisnici ovog dokumenta".

– Zbog toga nije uspeo prvi tender, a sada je neizvesna sudbina i drugog, pošto se stvarno ne zna šta se nudi na prodaju. Kako se može očekivati valjan privatizacioni postupak ako zvanični eksperti, čiju je delatnost finansirala Svetska banka, kažu da nisu sigurni u tačnost podataka i da ne snose odgovornost. Oni priznaju da nedostaje nezavisna procena vrednosti imovine. A to znači procena na osnovu tačno utvrđene tržišne vrednosti, na čemu insistira Zakon o privatizaciji. Nisu dovoljni i nisu pouzdani samo izveštaji pojedinih preduzeća o knjigovodstvenoj vrednosti njihove imovine – kaže Kostov.

Otvoreno pismo Skupštini Srbije Ivana Kostova ima deset stranica i svaka je krcata podacima za koje on tvrdi da su pouzdani.