Eksplozija inteligencije

Nad čovečanstvom se nadvija pitanje: Hoće li ljudi nadživeti mašine koje će sami stvoriti ili će ih one zauvek pokoriti?

I sama pomisao na to, priznaćete, izaziva duboku nelagodu! Ali prvi uspravljeni stvor na Zemlji (zanemarimo li pojedine čovekolike majmune koji se pokatkad osove na dve noge), na najvišem stepeniku nezaustavljive evolucije, i dalje sanjari da će ga nadolazeći naučnotehnološki cunami mimoići, da je neprikosnoveno nedostižan.

Zašto bi, uostalom, bio obdaren toliko zagonetnim i tako moćnim mozgom?

Među naučnicima koji su se posvetili traganju za odgovorom iskristalisala su se dva, jedino u konačnom ishodu, oprečna mišljenja. Jedni maltene najavljuju tačan datum kada će veštačka nadići prirodnu inteligenciju, drugi pozivaju na oprez u krajnjem predviđanju. Kojima više verovati?

Još 1958. proslavljeni poljski matematičar Stanislav Ulam, u razgovoru s Džonom fon Nojmanom, predskazao je da su ubrzavajući korak i promene vesnici svojevrsnog jedinstvenog preokreta u istoriji ljudske rase posle kojeg se čovekovo postojanje, kakvo poznajemo, neće nastaviti.

Izjednačena s ljudskom

Krajem sedamdesetih Alvin Tofler, Danijel Bel i Džon Nezbit opisali su posleindustrijsko društvo u kojem će informacije i usluge istisnuti industriju i robu, a Luis Morgan, Lesli Vajt i Gerhard Lenski propovedali su da će tehnološko usavršavanje imati ključnu ulogu. Lesli Vajt je smislio formulu prema kojoj kultura napreduje, ukoliko se količina zauzdane energije po stanovniku svake godine povećava.

Ruski astronom Nikolaj Kardašev otišao je dalje, sačinivši neobičnu lestvicu koja napredne civilizacije razvrstava prema količini utrošene energije matične zvezde ili galaksije!

Omiljeni predmet rasprave to je postalo nakon eseja Reja Kerzvejla 2001. – „Zakon ubrzavajućeg priraštaja”, u kojem je on produžio misaonim stopama Gordona Mura (Murov zakon) nagovešćujući eksponencijalni tehnološki rast iz godine u godinu. Pojednostavljeno rečeno, u jednoj godini brzina ili snaga se udvostruče, i to udvostručenje se sledeće udvostruči i tako unedogled.

Kad god je tehnologija naišla na nekakvo ograničenje, smišljena je nova koja ga je prevazišla. Takvi skokovi biće sve češći, u sve kraćim vremenskim razmacima, dovodeći do bržih i dubljih preokreta koji oličavaju raskid sa ljudskom istorijom.

Istinski tehnološki prevrat, nazvan jedinstvenost (ili singularnost), trebalo bi da se dogodi 2045. godine. U 21. veku čovečanstvo će iskusiti sveobuhvatne i temeljene promene da će izgledati kao da je za stotinu uznapredovalo 20.000 godina! Već za nekoliko decenija mašinska inteligencija nadmašiće ljudsku!

Pozivajući se na evoluciju života, Rej Kerzvejl je utvrdio da su se novi oblici sve brže razvijali u sve kraćim razdobljima, što je na kraju urodilo pojavom čoveka.

Futurolozi iznose raznovrsne pretpostavke. Jedna škola okuplja se oko Vernona Vindža koji u svojim spisima ispituje „eksploziju inteligencije”, predočavajući da će – ukoliko se veštačka izjednači s ljudskom – ubrzo biti u stanju da samu sebe osnažuje i da uvećava vlastitu delotvornost; naposletku će premašiti prirodni razum.

Osamdesetih godina dotično zbivanje prozvao je – jedinstvenost, dokazajući da će se prevrat desiti na talasu jake veštačke inteligencije.

Najkrupniji izazov

Druga škola, predvođena Rejom Kerzvejlom, podvlači da tehnološki napredak prati krivulju (obrazac) ubrzanog (eksponencijalnog ili, čak, supereksponencijalnog) rasta, što ukazuje na veoma brze promene u 21. veku i stupanje jedinstvenosti na pozornicu 2045. On razmatra dolazak nadljudske inteligencije kao deo sveobuhvatnog i sveprožimajućeg kretanja u čovekovim tehnološkim poboljšanjima, u svetlu Murovih načela o mikroprocesorima. Svoje viđenje krstio je zakonom ubrzavajućeg priraštaja ili povraćaja koji, nasuprot hiperboličnoj funkciji, nikada neće dostići istinsku matematičku singularnost.

Duhove je ozbiljno ustalasao Vernon Vindž člankom u magazinu „Omni” 1983. godine, objedinivši deceniju docnije svoja promišljanja u čuvenom eseju „Dolazeća tehnološka jedinstvenost”, u kojem se navodi pominjani iskaz: „Za 30 godina imaćemo tehnološku moć da stvorimo nadljudsku inteligenciju. Ubrzo posle toga okončaće se ljudsko doba”. Napredak će se uveliko ubrzati, zahvaljujući povratnoj sprezi ili petlji samopoboljšavanja inteligencije.

Većina predloženih načina dostizanja posleljudske inteligencije razvrstava se na dva preovlađujuća: pojačavanje ljudskih mozgova i veštački razum.

U štivu „Zašto veštačka inteligencija” Robin Henson sumnja u znatno ojačanje ljudske, ističući da je jedini ishod – veštačka. Pojedinci, pak, nagađaju da li je ona u saglasju s ljudskim preživljavanjem i blagostanjem, a Hjugo de Geris strahuje da će iskoreniti ljudski rod, da će ljudi biti nemoćni da je obuzdaju! Drugi pristupi osvetlili su iskušenja koja donose molekulska nanotehnologija i genetičko inženjerstvo (članak Bila Džoja „Zašto nismo potrebni budućnosti” iz 2000). Nik Bostrom je dve godine docnije upozorio da će čovek zauvek iščeznuti praveći prvo superinteligentno biće.

Lista „z”a i „protiv” se iz dana u dan se dopisuje, a to uveliko potkrepljuje ocenu i procenu da je ljudski rod, verovatno, suočen s najkrupnijim filosofsko-naučno-tehnološkim izazovom od postanja.