I to je Beograd

U javnim polemikama povodom „Povorke ponosa”, u debatama o uzrocima i posledicama njenog otkazivanja, jedan od „dežurnih krivaca” ostao je pošteđen. Mediji, odnosno televizija. Ovog puta s razlogom.

Suštinski, dubinski, dugoročni uticaj masovnih medija na širenje određenog sistema vrednosti, na popularizaciju pojedinih tipova ponašanja, na formiranje poželjnih stilova života, zahteva stalno i temeljito preispitivanje. Ali u konkretnom slučaju, u praćenju događaja koji su obeležili proteklu sedmicu, televiziji se nema šta zameriti. Pokazala se savesnom na oba svoja osnovna zadatka – da što potpunije informiše i da traži dodatna razjašnjenja.

Prilike da iznesu sopstvene stavove i da brane svoje odluke pružane su organizatorima koliko i predstavnicima vlasti, i u tom pogledu nema potrebe za odmeravanjem ko je gubitnik a ko dobitnik.

Pripadnicima gej-lezbijske manjine novonastala situacija donela je možda i više no što bi kratka šetnja centrom Beograda, bar u onom na čemu naročito insistiraju: da budu vidljivi, da se javno pokažu i zahtevaju svoja prava. Kao i tokom rasprava o usvajanju Zakona protiv diskriminacije, licemerno bi bilo tvrditi da im trenutni sporovi ne idu naruku, da im ne otvaraju dodatni medijski prostor u borbi za osvajanje podrške političara i eventualnih simpatija sugrađana.

Za državne organe problemi s gej paradom bili su tek kulminacija nevolja, s obzirom na navalu nasilja u glavnom gradu. Stoga im je to bio dobar povod da, s jedne strane, detaljnije progovore o postojećim opasnostima od kriminalaca svake vrste, a s druge da podstaknu profesionalnu savest svih službi u lancu odgovornosti za red i mir, pravdu i slobodu. Pod pritiskom kakav je sada stvoren, vlastima će biti lakše da otkoče one delove u mehanizmu svog delovanja koji je usporavaju u jednom nesumnjivo teškom, složenom poslu.

Ukoliko za nasilnike čije su pretnje sada sprečile „Povorku ponosa” to bude „Pirova pobeda”, ostaje za razmišljanje, i medijsku pažnju, pitanje šta će uslediti kad se jednom ostvari ova, kako kažu, „civilizacijska tekovina”. Šta će ova manjinska populacija još smestiti u korpus svojih prava (pravo na brak već je najavljeno) i kakve će biti reakcije onih koji tim povodom promovišu drugačija moralna, verska i, bez svake sumnje, takođe civilizacijska dostignuća.

Dobro urađene emisije „Reakcija” Sandre Mandić i „Utisak nedelje” Olje Bećković na programu TV B92 pokazale su koliko elokventno, ubedljivo, s čvrstinom argumenata svoje mišljenje brane seksualne manjine. Ali je bilo donekle zanimljivije „Vrelo leto” na Studiju B. Kao i uvek odlični Đorđe Mićić pozvao je, opravdano, na razgovor i jednog oponenta „Parade”, te se pokazalo da i ta strana ima snage, znanja, podataka, činjenica na kojima zasniva svoja uverenja.

Civilizacijsko stanje ka kojem bi moglo odmah da se krene složnom medijskom kampanjom izgledalo bi otprilike ovako: jedni „paradiraju” Knez-Mihailovom u znaku duginih boja, drugi šetaju platoom ispred Hrama sa decom i komšijama, treći navijaju sa tribina fudbalskih stadiona, četvrti se zabavljaju na Adi, peti uživaju po kafanskim baštama... A svuda i stranci. To je Beograd!