Klimatska šok-terapija

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 22. septembra – Pod svodom UN u Njujorku danas se okupilo impresivno društvo predsednika, premijera i krunisanih glava, na samitu koji treba da vrati aktuelnost staroj, ali pomalo skrajnutoj temi – klimatskim promenama. U okolnostima kada su globalni pregovori o tome kako da se velike i male nacije obavežu da će smanjiti emisije ugljen-dioksida u atmosferu, glavnog izazivača globalnog zagrevanja, ovaj skup treba da donese neku vrstu „šok-terapije” i pruži zamajac usaglašavanju, uoči sastanka u Kopenhagenu, već krajem decembra, gde treba da se usvoji novi globalni pakt o tome.

Današnji sastanak na vrhu, koji nije samo „plenumski” nego ima i „radne grupe” u kojima će se konkretnije govoriti o uzrocima, posledicama i mogućim akcijama, okupio je sve važne aktere ovog problema koji je među najvećim izazovima današnje civilizacije. Odazvali su se i Barak Obama, koji je upravo održao svoj prvi govor u Ujedinjenim nacijama, i Hu Đintao, predsednik Kine, koja je najveći svetski zagađivač (kada je reč o apsolutnim brojkama; po glavi stanovnika to je Amerika).

Kina i SAD emituju 40 odsto ukupnog ugljen-dioksida (otprilike po 20 odsto svaka), EU 14 odsto, Indija i Rusija po pet procenata, a Japan, iako jedna od najvećih ekonomija, energetski je najefikasnija. Japanski doprinos emitovanju štetnih gasova je samo četiri odsto. Novi japanski premijer Jukio Hatojama, posle istorijske pobede njegove partije na nedavnim izborima, ovde će imati premijeru na međunarodnoj sceni.

Otvarajući današnji skup, generalni sekretar UN Ban Ki Mun pozvao je gostujuće lidere na hitnu akciju, upozorivši ih da su dosadašnji globalni pregovori išli previše sporo. „Neuspeh da se postigne dogovor u Kopenhagenu bio bi neoprostiv”, poručio je.

(/Slika2)U svom obraćanju Barak Obama je izneo da Amerikanci razumeju ozbiljnost klimatske pretnje i da su odlučni da deluju da se ona spreči, ali je napomenuo kako u toj oblasti još mnogo toga mora da se uradi. „Ako smo fleksibilni i pragmatični, ako uložimo zajednički napor, onda je moguće dosegnuti zajednički cilj: bezbedniji, čistiji i zdraviji svet od ovoga koji smo zatekli i budućnost koju zaslužuju naša deca”, rekao je američki predsednik.

Obama je, kao i u nekim drugim oblastima, promenio politiku svog prethodnika koji je odbijao da SAD obaveže na bilo kakvo ograničavanje emisija ugljen-dioksida, pa čak i povukao američki potpis sa Kjoto protokola, još važećeg globalnog sporazuma o ovoj oblasti, zato što tamo nisu bila predviđena ograničenja za Kinu i Indiju.

Američki predsednik je ranije ove godine već objavio cilj – da se Amerika do 2020. vrati na nivo emisija iz 1990. Ovog leta predstavnički dom je usvojio prvi zakon koji ograničava emitovanje štetnih gasova, ali se on zaglavio u Senatu, gde je glavna tema kontroverzna reforma sistema zdravstvenog osiguranja.

Obamin govor je bio u primetno drugačijem tonu od dosadašnjih nastupa američkih zvaničnika o ovoj temi, upozorivši da bi neaktivnost u ovoj oblasti buduće generacije suočila sa „neizbežnom katastrofom”.

Hu Đintao je govorio malo posle Obame, podsetivši na već usvojene planove za smanjivanje energetskog intenziteta u kineskoj industriji i odluku de se do 2020. dostigne cilj da 15 odsto energije bude iz obnovljivih izvora. Napomenuo je, međutim, da će kineska smanjivanja štetnih emisija biti uslovljena stopama njenog ekonomskog rasta, a ne nekim apsolutnim brojkama.

Indija takođe ima slične planove, mada su, kao nove ekonomske sile, i Indija i Kina dosad upozoravale da zapadne industrijske nacije moraju da učine više od njih, s obzirom na to da su pred obema zemljama još nerešena pitanja eliminisanja masovnog siromaštva.

Današnji samit inače nije imao „pregovarački” karakter: svrha mu je bila da trasira strategiju i podstakne na akciju. Teži deo – usaglašavanje konkretnih ciljeva i obaveza – ostavljen je za kraj godine, za samit u Danskoj.