Lideri se sele u Pitsburg

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 23. septembra – Večeraće u Njujorku, a sutra doručkovati u Pitsburgu. Lideri G(rupe)-20, foruma koji preuzima ulogu foruma na kojem se pretresaju globalni ekonomski problemi, okupljaju se opet, ovoga puta u poznatom američkom gradu, ni pola godine otkako su o istoj temi, ali u dramatičnijim okolnostima, raspravljali pre manje od pola godine, u aprilu u Londonu.

Dnevni red je opširan: rebalansiranje svetske ekonomije, obuzdavanje direktorskih plata u finansijskim institucijama, eliminisanje (rastućeg) protekcionizma, pronalaženje načina da se vlade izvuku iz svog kriznog angažmana u privatnom sektoru i slično, što treba da za ishod ima strategiju za ubrzavanje izlaska i svetske recesije i stvaranje sistema koji će biti otporniji na nove potrese.

Domaćin je, naravno, Barak Obama, kome je ovo sedmica izuzetnog međunarodnog angažmana: juče i danas je govorio u Ujedinjenim nacijama, sastao se sa glavnim akterima glavnog bliskoistočnog zapleta, izraelskim premijer Netanijahuom i palestinskim predsednikom Abasom, predsedavao Savetu bezbednosti...

Naravno, od šefova država ili vlada ne očekuje se da za dva dana, koliko će trajati najnoviji samit, pronađu neku čarobnu formulu za rešavanje svih problema. Ono što je, kao i uvek na ovakvim skupovima, realno i jedino moguće, to je samo neka vrsta okvirnog konsenzusa o tome – kako dalje.

Novi samit se inače održava u okolnostima kada je sve više signala da recesija, bar u najvećim ekonomijama, jenjava, što će, za razliku od Londona, od učesnika tražiti da se manje bave vatrogasnim merama, a više postavljanjem temelja za dugoročnu stabilnost, kad kriza konačno prođe.

Otuda na dnevnom redu „rebalansiranje” globalnih ekonomskih tokova. Iza ovog se kriju učestali zahtevi da Amerika, koja se u poslednjoj deceniji enormno zadužila, manje troši, a više štedi, a da se, na drugoj strani, veliki izvoznici (Kina pre svega), koji su nakupili velike rezerve prodajući svoju robu ponajviše Americi, više okrenu domaćoj potrošnji.

Druga tema je uklanjanje protekcionistički barijera, ograda za tuđu robu koje su podignute u vanrednim okolnostima, da bi se zaštitila domaća tržišta i sopstveni proizvođači. Na ovome naročito insistiraju MMF i Svetska banka („pridruženi” članovi G-20), čiji izveštaji govore o u međuvremenu donetih više od stotinu protekcionističkih mera, od toga prilično i u Americi (tarife na uvoz kineskih auto-guma su najnoviji primer).

Plate, odnosno stimulansi (bonusi) direktora banaka i drugih finansijskih institucija biće takođe jedna od velikih tema u Pitsburgu, zbog opšteg uverenja da je sistem enormnih nagrada za kratkoročne finansijske rezultate, ali bez odgovornosti za dugoročnu stabilnost, bankare podsticao da od sistema naprave neku vrstu „globalnog kazina”, što je pokrenulo lavinu krize.

O ovom pitanju postoji saglasnost u principu, ali ne i u praktičnim detaljima. Dok na konkretnim i detaljnim ograničenjima bonusa najviše insistiraju Francuzi, tražeći i uvođenje kazni za one koji se toga ne budu pridržavali, protiv toga agresivno lobiraju najviše zainteresovani – poslenici Volstrita.

Ovo je inače deo šireg i svestranijeg regulisanja bankarskog sektora, u čijoj osnovi su zahtevi da se poveća njihov rezervni kapital, kako bi bio efikasniji amortizer u kriznim situacijama. On je sad u zapadnim ekonomijama oko osam odsto ukupnog kapitala, a američki predlog je da se to udvostruči.

Evropa se, međutim, tome opire, sa argumentima da bi to umanjilo konkurentnost njihovih banaka u odnosu na američke, koje su jače, a uz to u poslednjih 18 meseci opstale samo zahvaljujući velikom dopingu para poreskih obveznika, iz državnog budžeta. Malo je zato verovatno da će, pored zalaganja za princip, biti saglasnosti oko konkretnih brojki, jer to zadire u osetljivu oblast: nacionalni fiskalni i makroekonomski suverenitet.

„Pitsburg je važna prilika da nastavimo napore koje smo započeli u suočavanju sa globalnom ekonomskom krizom i u obnovi prosperiteta naših naroda... i da razmotrimo šta zajedno možemo da učinimo na postavljanju temelja za uravnotežen i održiv ekonomski rast”, poručuje svojim gostima domaćin samita Barak Obama na zvaničnom internet sajtu skupa. Kao i obično, i u Pitsburgu će biti više reči nego dela – osim ako se same reči ne proglase delima.

Milan Mišić

--------------------------------------------------

Od čelika do čipa

Pitsburg je naknadno određen za mesto ovog samita, u Londonu je bilo odlučeno da to bude Njujork. Reč je u nekadašnjoj prestonici „plavih okovratnika” Amerike, radnika (mahom imigranata) u njegovim čeličanama, koje su sve pozatvarane tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, zbog čega je grad ostao bez trećine svojih stanovnika (sada ih, u širem području, ima 2,4 miliona, od kojih je trećina starija od 65 godina).

Grad je u međuvremenu izvršio transformaciju „od čelika do čipa” – od teške, čađave industrije, do novih, ekološki čistih tehnologija, pa je danas poznat po istraživačkim centrima, univerzitetu i specijalizovanim medicinskim ustanovama.

M. M.