Merkelova gubi prednost

Izborna trka u Nemačkoj postaje sve zanimljivija, njen ishod neizvesniji. Uoči nedeljnog izlaska birača pred glasačke kutije, empiričari tvrde da više nema izrazitih favorita koji bi u novom sazivu Bundestaga mogli da formiraju vladu.

Do pre nekoliko dana kancelar Angela Merkel unapred je proglašavana pobednikom izbora. Takozvanoj crno-žutoj koaliciji (Demohrišćansko-socijalna unija Merkelove u sprezi sa liberalima Gvida Vestervelea, paradnog zagovarača socijalno neprihvatljivih, arhajskih principa mančesterske škole) davana je apsolutna prednost. Ispitivanja javnog mnjenja ukazala su sredinom nedelje, međutim, da se situacija naglo menja. U analizi magazina „Štern“ i privatnog televizijskog kanala RTL, demohrišćansko-liberalni blok oslanja se u ovom trenutku na „tesnu“ većinu od 48 odsto – za jedan procenat više od potrebnih 47 koji obezbeđuju mandatsku većinu u Bundestagu.

Empirijski podaci analitičara koji favorizuju stranke levice i ekologe ukazuju, štaviše, da Merkelova ne raspolaže glasovima koji bi omogućili formiranje koalicione vlade sa liberalima. Šanse bloka procenjene su na ukupno 46 odsto glasova (34 za demohrišćane, 12 liberalima).

Ovakav zaplet navodi na zaključak da nedeljnim izlaskom birača na glasačka mesta neće biti odlučeno ko će formirati vladu. Neizvesno je i koliko bi dugo mandat nove vlade mogao da potraje... Ukoliko se jedna od dve navedene prognoze obistini, stručnjaci predviđaju da će se pregovori o formiranju koalicija odužiti do januara ili februara iduće godine. Na kraju, ponovo bi mogla da bude formirana takozvana velika koalicija. Između demohrišćana i socijaldemokrata. Ovakva koalicija, čini se, bila bi u ovom trenutku najprihvatljivija za nemačke birače. Prema podacima, sakupljenim posle televizijskog duela Angele Merkel i kancelarskog kandidata građanske levice Franka Valtera Štajnmajera, 43 odsto Nemaca bi pozdravilo obnavljanje crno-crvene koalicije, dok bi svega 32 odsto bilo zadovoljno ozvaničenjem desnog bloka, liberala i demohrišćana.

Predvidiva mandatska jačina velikih, „narodnih“ stranaka, demohrišćana i socijaldemokrata, odnosno „pragmatski kompatibilnih“ partijica koji bi omogućili formiranje koalicionih blokova, definiše tri opcije. Savez demohrišćana i liberala najbliže je ostvarenju, a dogovor o obnavljanju velike koalicije između demohrišćana i socijaldemokrata smatra se „rezervnom varijantom“. Najveća nepoznanica je konačni stav Zelenih. Uprkos „čvrstom“ predizbornom opredeljenju da ne sklapaju saveze sa centrom i desnicom, minulih dana su sve učestalija „privatna razmišljanja“ njihovih funkcionera u javnosti. Svode se na nagoveštaj spremnosti da se uđe u koaliciju sa onom strankom koja im ponudi najprivlačnija mesta u vladi...

Upravo taj „faktor iznenađenja“ (kako se, elegantno, naziva „prebeg“ iz jednog lagera u drugi, odnosno kršenje izbornih preferencija) izazvao je zanimljivu reakciju ustavnog sudije i profesora Univerziteta u Hajdelbergu Paula Kirhofa: „Trgovina mandatima ne bi smela da se toleriše, da se tretira kao deo taktike koja vodi ostvarenju zacrtanih ciljeva... Izmenama u izbornom zakonu, stranke bi trebalo obavezati da pre izbora definišu koalicione preferencije od kojih posle izbora ne bi smeli da odstupaju.”