Građanima skupe štedljive sijalice

Početkom septembra u Evropskoj uniji uvedena je zabrana proizvodnje i uvoza klasičnih sijalica od 100 vati. Zabrana će se postepeno proširiti i na sijalice manje snage, kako bi konačno bile istisnute iz upotrebe do 2012. Po nezvaničnim procenama kod nas će zamena štedljivih klasičnim sijalicama početi 2012. godine.

U Srbiji za domaćinstva koja redovno plaćaju račune za struju Elektrodistribucija Srbije je poklonila po dve štedljive sijalice. Bojan Kovačić, direktor Agencije za energetsku efikasnost ističe da će poklonjenih 120.000 sijalica smanjiti potrošnju električne energije u našoj zemlji za 1,7 miliona kilovat sati za mesec dana.

Naš sagovornik je izračunao da štedljiva sijalica od 23 vata daje istu svetlost kao standardna sijalica od 100 vati, a da je godišnja ušteda više od 134 kilovat - sata, odnosno više od 300 dinara.

Cena štedljive sijalice je oko 900 dinara, ali je njen radni vek je 8.000 sati, odnosno pet godina. Ali, građani se retko odlučuju za kupovinu sijalica nove generacije koje štede i do 80 procenata električne energije, zbog visoke cene.

Anđelka Mihajlov, dekan Edukons Univerziteta za zaštitu životne sredine upozorava na problem sa recikliranjem štedljivih sijalica. Jedan deo žive se ispušta sa deponija u obliku isparenja metila žive koji lako može dospeti u prehrambeni lanac ishrane.

Po njenim rečima kompaktne fluorescentne sijalice koje sadrže malu količinu toksične žive ne bi dobile preporučujuću ocenu “u analizi životnog cikllusa proizvoda” baš zbog žive koja od tih sijalica kada im prođe vek pravi vrstu opasnog otpada. Troškovi recikliranja pregorelih sijalica su veoma skupi i mogli bi se kretati od 15 do 30 centi po sijalici.

Kako ističe ove sijalice su pravi primer uštede sa aspekta energije, više puta duže traju od standardnih sijalica, čime se značajno štedi u novcu koji se plaća za električnu energiju.Ali ovde analiza ne bi trebalo da se završi, jer nisu uključeni svi aspekti održivog razvoja (životna sredina); kad se uzmu u obzir troškovi bezbednog postupanja sa ovim sijalicama kada im prođe trajnost za upotrebu, onda bi račun drukčije izgledao, a posebno drukčije izgleda sa aspekta da se zbog uticaja na zdravlje sve intenzivnije radi na smanjivanju i zabrani upotrebe svih proizvoda sa živom.

Republika Srbija je usvojila Zakon o integrisanom upravljanju otpadom i podzakonskim aktima biće uređeno upravljanje posebnim otpadnim tokovima u koje spadaju svi materijali koji koriste živu.