Dvesta miliona dece na prinudnom radu

Maloletna deca i prinudni radnici svakodnevno su iskorišćeni za rad u 58 država širom sveta, navodi se u najnovijem izveštaju koji je prošlog četvrtka objavilo ministarstvo rada SAD. Mališani su, stoji u pomenutom dokumentu, primorani da rade najrazličitije stvari – od učešća u pornografskim filmovima koji se snimaju u pojedinim državama do izrade vatrometa na Filipinima i dijamanata u Sijera Leoneu, koji često završe na američkom tržištu, prenosi AFP.

U izuzetno iscrpnom izveštaju (na gotovo 450 strana) čiju je izradu pre četiri godine zatražio Kongres, navode se ukupno 122 proizvoda „koja su napravili prinudni radnici, deca-radnici ili i jedni i drugi, u ukupno 58 država”, od Avganistana preko Severne Koreje do Uzbekistana.Istovremeno, primetna je jedna velika manjkavost izveštaja. Naime, u njemu nema nijednog podatka koji govori o kršenju prava deteta u SAD, niti podatka u kojim to preduzećima deca najviše rade, niti ko su vlasnici tih firmi.

Jagode iz Argentine, obuća iz Bangladeša, zlato i srebro iz Bolivije i plastika iz Kambodže – samo su neki od tih proizvoda, za čiju su izradu korišćene dečje ruke. Rad mališana najčešće je iskorišćen za izradu poljoprivrednih proizvoda – pamuka, šećerne trske, duvana, kafe, pirinča, kakaoa, odnosno cigla, odeće, obuće i tepiha u manufakturi. Značajno mesto zauzima i proizvodnja zlata i uglja u rudarstvu.

„Međunarodna organizacija rada procenjuje da više od 12 miliona ljudi širom sveta radi pod nekom vrstom prinude, a da gotovo 200 miliona mališana radi različite poslove, od kojih su mnogi opasni po život”, navodi se u izveštaju i dodaje da je globalna finansijska kriza „povećala ranjivost” najugroženijih slojeva društva iz kojih dolazi najveći broj prinudnih radnika – dece, žena i imigranata.

Kao država koja proizvodi najviše namirnica, koji su nastali kao rezultat dečjeg rada, navodi se Indija. Na popisu proizvoda koji su napravili mali Indusi našle su se fudbalske lopte (kojima se igra u Evropi) i odeća, prenosi Rojters. Decu „koristi” i Mijanmar (u izveštaju navedena pod starim imenom Burma) kako bi napravili 14 različitih proizvoda, od pirinča, šećerne trske i plastike. Pored njih, neslavno mesto među prvih šest država sa ogromnim brojem prinudnih i dece-radnika su i Brazil, Bangladeš, Kina i Filipini.

Najšokantniji deo izveštaja, ipak, odnosi se na podatak koji kaže da se „maloletnici u Rusiji, Ukrajini, na Filipinima i Tajlandu iskorišćavaju radi snimanja pornografskog materijala i za prostituciju”.

„Izveštaj smo napravili kako bismo skrenuli pažnju na ovaj problem, i kako bi pojačali aktivnosti koje sprečavaju dalji dečiji i prinudni rad. U našoj zemlji (SAD) ljudi misle da su ovi problemi postojali samo u 19. veku, ali su oni, nažalost, i te kako prisutni i u 21. veku”, istakla je Sandra Polaski, zamenica podsekretara za međunarodne poslove pri američkom ministarstvu rada.

R. Škorić

-----------------------------------------------------------

I Srbija u izveštaju

Problem dečjeg i prinudnog rada prisutan je i u Srbiji, pokazali su rezultati američkog izveštaja. Tako se navodi da „deca iz ruralnih područja Srbije rade u porodičnim preduzećima, dok u gradskim sredinama rade kao ulični prodavci ili perači kola”.

Najčešće su mališani u našoj zemlji izloženi seksualnoj eksploataciji, prinudnom radu i uličnom prosjačenju, a najugroženiji deo dečje populacije dolazi iz „siromašnih, seoskih oblasti, romskih i hraniteljskih porodica”.

„Upoznati smo sa rezultatima američkog izveštaja i oni za nas ne predstavljaju novinu”, istakla je za „Politiku” Ivana Stevanović, predsednica Centra za prava deteta. „Naime, još 2006. smo u saradnji sa tadašnjim Ministarstvom za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku objavili izveštaj pod nazivom ’Dečji rad u Srbiji’, a zatim smo sproveli i istraživanje u saradnji sa organizacijom ’Savethechildren’, koje je 2007. godine objavljeno pod imenom ’Deca govore’. Rezultati i jednog i drugog istraživanja pokazuju isto ono što su sada objavili i Amerikanci – dakle, da deca iz ruralnih oblasti rade neprimerene i teške fizičke poslove, i da su najsiromašnija deca i mališani iz romskih naselja češće primorani na prosjačenje, prikupljanje sekundarnih sirovina, prostituciju i pornografiju”, rekla je Stevanovićeva i dodala da će sledeće godine biti predstavljena dva nova izveštaja o pravima deteta.

„Pred Komitetom za prava deteta u Ženevi biće predstavljena dva izveštaja – prvo će u februaru 2010. godine to učiniti koalicija nevladinih organizacija, a zatim će u maju rezultate svog istraživanja predstaviti i država Srbija”, zaključila je Stevanovićeva.