EPS se ne prodaje kad je struja najjeftinija
Privatizacija Elektroprivrede Srbije neće biti obavljena po modelu opšte privatizacije, odnosno država mora ostati većinski vlasnik EPS-a, jer je to najveće nacionalno blago kojim Srbija raspolaže”, izjavio je juče Petar Škundrić novinarima, posle otvaranja prvog Naftnog foruma u Beogradu .
On je naglasio da bi bilo besmisleno da se sprovodi privatizacija EPS-a u trenutku kada Srbija ima najjeftiniju struju u regionu i dodao da bi povećanje cene struje za samo jedan evro cent po kilovat-satu povećalo vrednost kapitala EPS-a za oko milijardu evra.
Škundrić je kazao da će biti određenog restrukturiranja EPS-a koje će biti obavljeno kroz izgradnju novih energetskih kapaciteta, kao što su novi blok TE „Nikola Tesla” i Kolubara B, kroz strateško partnerstvo u proporcijama, koje će biti utvrđene na tenderu.
Ministar energetike je istakao da će se raspodela besplatnih akcija EPS-a odvijati uporedo sa restrukturiranjem kompanije i dodao da će ta podela biti prevedna i da će tehnički biti omogućeno da svaki građanin dobije odgovarajući udeo u vlasništvu kompanije, napominjući da je u startu bilo neralno najavljivati da će građani dobiti po 1.000 evra, jer objektivno toliko kapitala u javnoj svojini nema uz uslov da Srbija ne rasproda sve.
Upitan da prokomentariše najave iz NIS-a o eventualnom uvođenju postepene liberalizacije tržišta naftnih derivata i posle 2011. godine, ministar Škundrić je istakao da srpsko tržište nije u potpunosti zatvoreno, jer se evro dizel slobodno uvozi, te da NIS zna da se delimična zatvorenost srpskog tržišta ukida krajem 2010. godine.
– Zvaničnih pregovora s „Gaspromnjeftom” o tome nije bilo – rekao je Škundrić, napominjući da to da li će se napraviti ovakav ustupak novom većinskom vlasniku NIS-a nije volja pojedinca, već je reč o državnoj politici.
Zemlje jugoistočne Evrope trebalo bi da uspostavljanjem „Naftnog foruma” , kao trajnog oblika delovanja učestvuju u izgradnji novog modela energetske sigurnosti koji bi izbegao pitanje politiziranja energije, smatra Škundrić.
Prema njegovim rečima, najvažnija pitanja kojima bi Forum trebalo da se bavi jesu razvoj infrastrukturnih projekata, regionalno sagledavanje obaveznih rezervi nafte, rešavanje ekoloških pitanja i stvaranje konkurentnih uslova poslovanja naftnih kompanija.
On je podsetio da su potpisivanjem ugovora o osnivanju Energetske zajednice, zemlje stvorile mogućnost osnivanja integrisanog tržišta električne energije i prirodnog gasa na osnovu zajedničkih interesa i solidarnosti.
Škundrić je najavio da bi Srbija u najkraćem roku mogla da reši i pitanje strateških rezervi nafte, čime bi naša zemlja obezbedila zalihe ovog energenta za 60 do 90 dana.
On je dodao da će do početka zime u podzemno skladište Banatski Dvor biti utisnuto oko 300 miliona kubika gasa, napominjući da će završetkom druge faze Srbija moći da kaže da ima i strateške rezerve gasa.
J. Petrović
-----------------------------------------------------------
Cvetković: Pristup energetskoj povelji
Premijer Srbije Mirko Cvetković ocenio je juče da je za Srbiju od izuzetne važnosti pristupanje Ugovora o energetskoj povelji, jer će to ohrabrujuće delovati za strane investitore u energetski sektor u zemlji.
Otvarajući Prvi naftni forum u Beogradu, Cvetković je ukazao da uspostavljanje Energetske zajednice nije samo strateški važno pitanje za Srbiju, već i pitanje od regionalnog značaja. Premijer je podsetio da je Srbija, kao i druge države jugoistočne Evrope, visoko energetski zavisna jer uvozi oko 90 odsto gasa i 80 odsto nafte, ukazujući da je Srbija započela tri značajna infrastrukturna projekta iz oblasti energetike, izgradnju podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor”, magistralnog gasovoda „Južni tok”, koji će povećati sigurnost i stabilnost isporuke gasa u zemlje EU, a pri tome Srbija aktivno učestvuje u projektu Panevropskog naftovoda Konstanca–Pančevo–Trst.
On je dodao da svetska ekonomska kriza koja predstavlja problem međunarodnih razmera nije umanjila značaj koji pitanje energetske sigurnosti ima na globalnom nivou.
J. P.