Voda na Mesecu, čeka se čovek

Nije mesečarsko priviđanje: na Mesecu, odista, ima vode koja nastaje i nestaje, mešajući se s česticama prašine na površini.

Pogrešili biste ako pomislite na naša jezera, mora i okeane, čak nema ni barica u koje biste nepažnjom zagazili.

Na osnovu snimaka indijskog „Mesečevog vozila” (na sanskritu: Chandrayaan-1) i dve prethodeće američke automatske letelice, u petak je novost zvanično potvrđena člankom u uglednom časopisu „Sajens”, iako su je dan ranije na sva zvona razglasila ostala glasila. Obistinila su se višegodišnja naučnička nagađanja, naveliko podgrejana posle iskrcavanja prvog čoveka (20. jula 1969), koja su najavljivala da se dotična tečnost pretežno pojavljuje na polovima.

Da li je, najzad, ispunjen najbitniji uslov da ljudi započnu izgradnju prvog naselja na Zemljinom nebeskom pratiocu?

Decenijama je Mesec smatran suvljim od ma koje pustinje na našoj planeti, iako se pretpostavljalo da nije sasvim bez vode, makar u najmanjim količinama. Kada su se „Apolovi” putnici pre 40 godina vratili sa svojeg svemirskog izleta, doneli su nekoliko uzoraka mesečevih stena. I čim je nađena u tragovima, povezana s mineralima, procenjeno je da je zemaljskog porekla (kamenje zagađeno ljudskim dodirom).

Uprkos tome što je izotop kiseonika, isti i na Zemlji i na Mesecu.

Bombardovanje i tišina

Proučavanja su nastavljena, na opreznom oku istraživača bile su zamišljene naslage leda u najhladnijim kucima udubljenja na južnom polu. Za preostala prostranstva ionako su se saglasili da predstavljaju „suvu drenovinu”, a Marko Kraljević, kao što znate, nikada tamo nije kročio.

Ali ne lezi vraže: nova snimanja („Čandrajan-1”, „Kasini” i „Razorni udar”) dovela su pomenutu saglasnost u pitanje, jer su se umnožili spektralni znaci vode ili hidroksilne grupe (hemijski spoj kiseonika i vodonika). Indijska letelica, prva iz te zemlje namenjena ispitivanju Meseca, dobila je zadatak da načini kartu površine i ustanovi mineralni sastav.

Krajem avgusta, međutim, predstavnici Indijske svemirske istraživačke organizacije (ISRO) obelodanili su da je prestala svaka radio-veza, nepunu godinu nakon započetog kruženja oko Zemljinog satelita koje je – prema zamislima stručnjaka – trebalo da potraje dve godine. Očekivalo se da će, barem, mesec-dva uporedo sa američkim proučavati materijal nastao bombardovanjem Meseca početkom oktobra (letelice LRO (Lunar Reconnaissance Orbiter) i LCROSS (Lunar Crater Observationand Sensing Satellite). Naročito mraketom-projektilom, nazvanom „Kentaur”, gađaće izabranu oblast da bi se izbacilo oko 500 tona prašine i kamenja koje će docnije upućeni pažljivo ispitati.

Na svu sreću, „Mesečevo vozilo”, odaslato prošlog oktobra da obleće putanjom udaljenom 1.000 kilometara, okončalo je maltene 90-95 odsto kartografskog snimanja.

Zašto je zavladao iznenadni muk?

Zarobljena na polovima

U opticaju su dve pretpostavke: prva objašnjava da je to zbog pojačanog svemirskog zračenja (po svemu sudeći, izliva sunčevih zraka), druga okrivljuje zamor materijala.

Ali pre nego što je sasvim zaćutala, američki spektrometar „Mesečev kartogarf minerala” (beleži elektromagnetsko isijavanje minerala) koji je indijska letelica nosila, dovoljno osetljiv da uoči i najmanje iznose vode, poslao je potvrđujuće podatke. Kada su podrobno raščlanjeni, naučnici sa Univerziteta Braun (SAD) zaključili su da na Mesečevim polovima ima vode.

Evropska letelica „Kasini” koja je 1999. proletela blizu Meseca na putu ka Saturnu, poslala je poruku da je snimila slabašne naznake vode ili hidroksila. Tada je protumačeno da je, po svoj prilici, tečnost zarobljena u površinskom staklu i mineralima, više na polovina nego u ostalim područjima.

Potom je isto potkrepila letelica „Razorni udar”, uz dopunu da je maltene cela površina Meseca hidratna (jedinjenje koje sadrži jedan ili više molekula vode) u određenim razdobljima dana.

Sve nedoumice su, dakle, iščilile.

A odakle voda dolazi?

Postoje, verovatno, dve vrste: jedna koja je dospela odnekukada iz kosmosa (s kometama koje su pogađale Zemljinog vernog skutonošu) i druga koja je nastala na samom Mesecu. Smatra se da je druga (ili matična) plod delovanja sunčevog vetra na tlo i stene.

Do nedavno je važilo da voda u tečnom obliku postoji jedino na površini Zemlje, a da je u istom stanju – što potkrepljuju satelitski snimci – zarobljena utrobi dva Saturnova verna pratioca – Enkelada i, po svemu sudeći, Evrope. U Sunčevoj porodici uočena je u vidu leda na polarnim kapama Marsa, na Jupiterovom mesecu, Titanu, verovatno Tetisu, Uranu, Neptunu i Plutonu i na planetoidu Sereri.