Kerum nije naročito odgojen

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, septembra – Nedavni nacionalistički antisrpski ispad splitskog gradonačelnika Željka Keruma koji je izazvao reakcije u obe naše sredine bio je povod da sa Žarkom Puhovskim, profesorom zagrebačkog Filozofskog fakulteta i agilnim analitičarem aktuelnih društvenih i političkih zbivanja, porazgovaramo o uticaju takvih događaja na normalizaciju odnosa između naše dve zemlje i naroda.

Izjava gradonačelnika Splita o Srbima uzburkala je javnost u obe zemlje. Da li i koliko takvi događaji utiču na odnose naša dva naroda i zemlje?

Po mojem sudu, odnosi među društvima pre svega potpuno su rezistentni na ono što se događa u javnom životu. Zaboravlja se da to što danas govori Kerum, što je ipak srećom skandalozna činjenica, nije ništa drugo do ono što je pripadalo preovlađujućoj političkoj kulturi Hrvatske pre desetak godina. Nakon toga – da ne govorimo samo o govorima nego i o ubijanjima i ratu – stvari su se zaprepašćujuće brzo počele normalizovati. Ja ne verujem da to bitno utiče na odnose. Naravno, treba osuditi taj govor, ali akcenat je da ga treba osuditi zbog njega samoga, zbog sadržaja govora, a ne zbog nekakvih političkih implikacija.

Uveren sam da su odnosi društava zapravo dobri, da su počeli pre svega bratstvom kriminalaca već u ratu, da je onda palicu preuzela policija koja se morala, iako kroz zube, okrenuti međusobnoj saradnji, jer su se kriminalci pokazali spretniji u tome. Političari su začuđujuće dobro sarađivali. Predsednik Mesić i predsednik Tadić imaju izrazito dobre odnose bez obzira na povremene nesporazume, pa i Sanader je imao takva dobra iskustva.

Meni se činilo da se odnosi sa Srbijom poboljšavaju „prebrzo”, dok se odnosi sa Srbima u Hrvatskoj poboljšavaju presporo. To je bilo u vreme Račanove vlade (2000–2003). Sanader je stvar okrenuo i naglo popravio odnose sa Srbima u Hrvatskoj. S malo zlobe  se kaže „Hrvati imaju Srbe kao svoje kućne ljubimce”. Kad ih ima 4,5 odsto mogu imati i potpredsednika vlade, što se kad ih je bilo tri puta više smatralo nezamislivim.

Na političkom nivou, dakle, odnosi su odlični i sa Srbima u Hrvatskoj i sa Srbijom, a svejedno to povratnicima, recimo, mnogo ne pomaže.

Spomenuli ste preovlađujuću hrvatsku političku kulturu od pre desetak godina. Kako danas ocenjujete tu situaciju?

Danas je postalo jasno da pristojni Hrvati neće koristiti nacionalističke – da budem precizniji – šovinističke fraze protiv Srba, da to više nije u dobrim društvima prihvatljivo, iako ima izuzetaka za razliku od devedesetih godina. Veliku stvar je napravio premijer Sanader, i to se ne sme zaboraviti, a s druge strane Pupovac i čitavo društvo.

Sada imamo paradoksalnu situaciju o kojoj se u Srbiji verovatno malo zna – da Jadranku Kosor u vladi održavaju ljudi iz koalicije, pre svega Slobodan Uzelac i Đurđa Adlešić. Protiv nje je niz vlastitih stranačkih članova. I to je paradoks u kojem su Srbi dobili jedno veliko političko značenje. Međutim, u društvenom životu su odnosi sledeći: nema više prostakluka – ili nema uobičajenog, nema više šovinizma – ili nema uobičajenog, ali u opštinama oko Knina, uz Unu, nekim delovima Korduna itd. postoje stotine porodica povratnika koje žive u potpuno neprihvatljivim uslovima. Delimično objektivno uslovljenim, jer su to bili siromašni krajevi, ali najčešće uslovljeni nedostatkom dobre volje – da ne kažem zlom voljom – lokalnih vlasti. Kad god se napravi dreka, kad god intervenišu mediji ili neko iz politike onda se toj jednoj porodici koja je uzeta u fokus pažnje pomogne, a ostalima ostaje situacija kakve jeste. Međutim, u Hrvatskoj su i najgluplji nacionalisti shvatili da Srbi više nikada neće biti dovoljno brojni i dovoljno jaki da budu opasnost i to je – paradoksalno ili ne – jako olabavilo situaciju.

U predizbornoj kampanji je objavljeno je da je Kerumov stric – u čijoj kući je odrastao – otišao u partizane i ubrzo poginuo na Sutjesci. On se sigurno nije borio za ovo što sada govori Kerum, koji napominje: „Tako smo odgojeni“!

Kerumova prednost je u tome što nije naročito odgojen. I on je tu svoju prednost kultivirao. Ne verujem da iko može biti tako primitivan kakvim se Kerum prikazuje. Dakle, to je kultivirani primitivizam koji se pokazao uspešnim. On je doveo sebe u situaciju da može pričati šta god mu padne na pamet – sa Stankovićem recimo – i da se onda dogodi potpuno neprihvatljiva stvar – da se HRT izvinjava za ono što je rekao čovek kojeg su intervjuisali, pri čemu se njihov novinar jasno ogradio. Potpuno je, po meni, neprihvatljivo to što se Hrvatska televizija izvinjavala za ovo, ali to je ista Hrvatska televizija na kojoj su se godinama mogle čuti strašne stvari, pa još se povremeno tu i tamo mogu čuti strašne stvari za koje televizija može biti odgovorna.

Javnost se lako uzbudi na ovakve događaje kao što je ispad Keruma, a zašto se tako ne uzbuđuje kada se otkrivaju malverzacije i pljačke poput ove u Hrvatskoj elektroprivredi?

Ljudi se više uzrujavaju zbog onoga što je ređe. Sad su kod nas novčane afere, političko-finansijske afere, postale doslovce dnevna stvar. Niko se ne može svaki dan uzrujavati – danas je HEP, sutra su Hrvatske vode, pa Hrvatske ceste, a za tri dana je ne znam šta, a posle pet dana sam naprosto iscrpljen i ne mogu reagovati. Ovo s Kerumom je ipak u poslednjih nekoliko meseci jedna inovativna stvar, a kako ljudi zaboravljaju da je to nekad bilo opšte mesto hrvatske javnosti – skandalizuju se. A još se više skandalizuju oni koji se sećaju da je to bilo opšte mesto, pa to žele potisnuti tako što reaguju na Keruma, naravno tipično – tražeći da policija i tužilaštvo reše stvar, a ne oni koji su politički zaduženi. Jer Kerumova sramota je sramota svih Splićana koji su ga izabrali.

Radoje Arsenić