Panika među vlasnicima NBA klubova

Dolazak Mihaila Prohorova u NBA i pre ozvaničenja kupovine Nju Džersija zatalasao je i najjaču košarkašku ligu na svetu i njegovu otadžbinu.

Najbogatiji ruski oligarh, koga je list „Forbs” sa 9.500.000.000 dolara rangirao na poziciju broj 40 u svetskim okvirima, pazario je za 200.000.000 dolara 80 odsto akcija Netsa, kao i 45 odsto vlasništva u budućoj velelepnoj dvorani „mrežica”, postavši tako prvi stranac u čijem je posedu neki NBA klub.

Na Prohorovljevu izjavu da će „transakcija doprineti poboljšanju ruske igre pod obručima” pojedini članovi parlamenta ove zemlje već su oštro protestovali nazivajući ceo posao „nepatriotskim činom” i „odlivom novca od koga domaći sport neće imati nikakvu korist” („I Roman Abramovič je kupio Čelzi, pa ruski fudbal nije napredovao”).

U SAD Prohorov nije dočekan na „nož”, mada je gotovo u svim medijima prisutno kopanje po prošlosti (kontroverze oko četvorodnevnog pritvora u Francuskoj 2007, itd) sa posebnim osvrtom na životni stil plejboja i ogromno trošenje para.

Baš ovo poslednje je ono čega se ostatak vlasničke elite najviše i pribojava. Struktura upravljačkog kadra NBA je šarenolika – neki su diplomirali na prestižnim univerzitetima (Harvard, Jejl, Prinston), drugi su ostvarili i senatorske karijere (Herbert Kol uz Milvoki, a Glen Tejlor sa Minesotom), treći jedva da su sakupili sve razrede srednje škole (Džordž Šajn, Nju Orleans). Ali zajednički imenitelj im je da se uglavnom nalaze na stranicama „Forbsa” u kategoriji „400 najbogatijih Amerikanaca”: samo 13 odsto vlasnika nije pronašlo mesto u ovom klubu odabranih.

Pol Alen (Portland) je još uvek apsolutni broj jedan (beži novopečenom drugoplasiranom Prohorovu za milijardu) iako je sa dvadeset „spao” na 10.500.000.000 dolara i nalazi se na 32. poziciji najbogatijih ljudi planete. On je 1975. sa drugom iz gimnazije (Bili Gejts) osnovao firmu „Majkrosoft”, napustivši posle dve godine studiranja koledž Vašington stejt.

I dok je Gejts trenutno sa 40.000.000.000 prvi „Baja Patak” planete, Alen se posle napuštanja „Majkrosofta” 1983. bavio svim i svačim.Opčinjen je tajnama vasione pa je tako učestvovao u gradnji prvog privatnog svemirskog broda namenjenog za komercijalne letove (karta od 50.000 do 200.000 dolara sa sat druženja sa zvezdama). U Sijetlu je osnovao Muzej naučne fantastike i Centar za proučavanje vanzemaljskih oblika života. Dao je i 13.500.000 dolara za džinovski radio-teleskop, a na svojoj jahti „Oktopod” (100 metara dugačka, sa dva helikoptera i podmornicom od 15 metara), na počasnom mestu se nalazi stolica kapetana Spoka iz prvog u beskrajnom nizu filmova serijala „Zvezdane staze”.

Alen je pored Blejzersa vlasnik i NFL ligaša Sijetla. Kada ih je kupovao bio je veoma zagrejan za oba projekta, ali je Portland ubrzo postao tek skupa igračka.

Manji deo strahova upućen ka Prohorovu jeste „sindrom Alen”. Dok je ovaj potonji očigledno zanesenjak, 44-godišnji ruski tajkun je izrazito sportski tip (visok 204 cm, igrao košarku u srednjoškolskim i studentskim danima, poseduje akcije CSKA, dvostrukog prvaka Evro lige, uživa u vožnji džet-skija...) sa neskrivenom sklonošću ka lepšem polu.

Ono što mnogo više brine „vlasničku bratiju” jesu novinski tekstovi, i to ne samo u „žutoj štampi”, sa tvrdnjama da je Prohorov na dvonedeljnom letovanju potrošio čak 10.000.000 zelenih novčanica. Šta ako odluči da se 2010. uopšte ne odmara, nego ogromna finansijska sredstva uloži u dovođenje mega starova poput Lebrona Džejmsa (Klivlend), Dvejna Vejda (Majami) ili Krisa Boša (Toronto), košarkaša sa statusom slobodnih agenata od 1. jula naredne godine?

Do pojave Prohorova, baš da bi se sprečila prekomerna koncentracija asova na jednom mestu, odlično je funkcionisala tzv. „taksa na luksuz”: na svaki potrošeni dolar preko određene sume za tu sezonu (u 2009/10.to je bilo 70.000.000) jedan bi išao u kasu lige. Pa ko voli nek izvoli, ili – pravi izazov za Prohorova.

Neki mediji spekulišu da će on pored 200.000.000 dolara, Brusu Retneru, dosadašnjem većinskom vlasniku Nju Džersija, „pomoći” sa još pola milijarde u ostvarenju poslovnog poduhvata teškog 4.900.000.000 dolara. Reč je o novoj dvorani (vrednost radova 800.000.000) Netsa u njujorškom Bruklinu, ali i poslovno – stambenom kompleksu oko nje. Ratner je pristao da u kupoprodajnom ugovoru bude i sledeća opcija: Prohorov može da postane vlasnik i 20 odsto deonica njegove kompanije izvođača radova budućeg „grada u gradu”.

Većina vlasnika NBA klubova je po definiciji konzervativne orijentacije. Ipak, biološki časovnik je neumoljiv, pa oni sa hladnoratovskim sećanjima polako napuštaju scenu, prepuštajući vodeću ulogu ako ne liberalnijim, onda sigurno onima koji u sveopštoj ekonomskoj krizi ne gledaju na toliko potreban kapital kao na ideološku kategoriju. Tako su Srbija i NBA u nečemu postali slični: nema razvoja bez stranih sredstava.

Najizrazitiji predstavnik „novog talasa” je svakako harizmatični Mark Kjuban, Dalasov „nestašni dečko”. U proteklih pet, šest godina, na ime kazni zbog raznoraznih „verbalnih delikata”, platio je ligi više od 1.500.000 dolara. Novce je zaradio (procenjen na 1.800.000.000 dolara) iskoristivši procvat interneta i kompjuterske tehnologije. Za Prohorova kaže: „Sviđa mi se i verujem da će u NBA doneti nove ideje i poglede. Nadam se da je ovo samo početak međunarodnih investicija. Plus, učio sam ruski u srednjoj školi, pa ću sada moći da osvežim svoje znanje...”

Ratko Pavlović