DRAGAN JOČIĆ

Organizovani kriminal je ozbiljan problem ne samo u Srbiji već i regionu. Država i njene institucije su u proteklom periodu intenzivno radile na razvijanju organizovanih i strateških odgovora na ovaj ozbiljni bezbednosni izazov. Legitimne institucije, zakonski okviri, tehničko-tehnološka opremljenost policije kao i njena edukacija bili su uslovi bez kojih se nije moglo. Kako je većina tih uslova omogućena, borba protiv svih vrsta kriminala, s akcentom na organizovani, mora biti beskompromisna.

Ono što se u proteklom periodu iskristalisalo je da se borba protiv ove vrste kriminala ne može voditi konzervativnim metodama policijskog rada koje su se pokazale kao nedovoljno efikasne. Moderan i svakako istančaniji pristup, kada je o metodama reč, dao je odlične rezultate u poslednje dve godine u borbi protiv korupcije i organizovanog finansijskog kriminala. Otkriveno je i procesuirano na desetine slučajeva korupcije u državnim organima, pravosuđu, zdravstvu, prosveti, carini, javnim preduzećima i samoj policiji. Slučajevi otkrivanja zloupotreba u stečajnom postupku, osiguranju, naplati putarina, otkrivanje fininsijskih maleverzacija u privredi kao što je slučaj sa "Mobtelom", samo su pokazali da nema nedodirljivih i da je zakon za sve isti.

Nije prijatno ni za jednu državu kada se s one strane zakona nađu predsednik Vrhovnog suda, predsednik Trgovinskog suda, zamenik specijalnog tužioca, zamenik državnog tužioca, ali to samo dokazuje odlučnost države da se razračuna sa organizovanim kriminalom i svede ga na najmanju moguću meru.

Organizovani i klasični kriminal su često međusobno čvrsto isprepletani. Opšte mesto je da iza njih stoji droga, finansijske malverzacije i manipulacije, a krajnja posledica su ubistva, što svakako najviše uznemirava javnost. U najklasičnijem smislu, ubistva su i posledica međusobnih sukoba interesnih grupa koje se bore za primat. Kriminalne grupe poput "zemunskog klana", koji je predstavljao fenomen sam po sebi zbog svoje složenosti, hijerarhijskog ustrojstva, logističke podrške i povezanosti sa najrazličitijim strukturama društva, ne postoje. Postoje manje i manje opasne kriminalne grupe.

Ubistva Gorana Mijatovića, Zorana Vukojevića, Vojislava Jekića i druga su slučajevi na kojima policija aktivno radi. Nije lako, a zahteva i vreme da bi se prikupile činjenice i neoborivi, čvrsti dokazi, koji bi izvršioce ovih krivičnih dela odvele pred lice pravde. Statistike svetskih policija kažu da oko 30 odsto slučajeva ubistava ostane zauvek nerasvetljeno. Kod nas je taj procenat, ako je za utehu, ipak manji. Ubistva na ulicama ostavljaju mučnu sliku i izazivaju osećanje nelagodnosti kod građana Srbije, ali ne mogu imati bitan uticaj na bezbednosne prilike u državi.

Ministarstvo je, kao nikad do sada, postiglo značajne uspehe u zapleni različitih vrsta droga. Za prvih devet meseci oduzeto je blizu jedne tone opojne droge, više od 350 kilograma heroina, preko 570 kilograma marihuane, oko pet kilograma kokaina i ostalih...

Opasnost od narkomafije ili zloupotrebe droga je međunarodni, globalni problem. Uvek se postavlja pitanje o njegovoj potpunoj rešivosti, da li je to uopšte moguće. Problem krijumčarenja droge ne može se posmatrati kao nacionalni problem u okviru pojedine države, jer su kriminalne organizacije zemalja proizvođača i potrošača, te tranzitne zemlje vrlo čvrsto povezane. Protiv krijumčarenja narkotika ne može se boriti izolovano, bez uzimanja u obzir i niza drugih kriminalnih aktivnosti koje ga najčešće prate, kao što su krijumčarenje oružja, ljudi i slično.

I na kraju nameće se kao zaključak da efikasnost u borbi protiv organizovanog kriminala, koji je u svojoj suštini  transnacionalni problem, postiže se bržom razmenom informacija, stalnim i neposrednim kontaktima i kooperativnosti sa svetskim policijama što je prioritet Ministarstva kada je reč o međunarodnoj saradnji.

Ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije