Obamin govor od pohvala do osuda

Ako ga hvale Moamer Gadafi i Ugo Čaves, koji ne kriju prezir prema dosadašnjoj američkoj spoljnoj politici, sasvim je razumljivo da je Obamin debitantski govor u UN izazvao oprečne reakcije, od hvalospeva do optužbi da je oslabio poziciju Amerike.

Za kritički nastrojene komentatore Obama je prvi američki presednik koji je „napravio umetnost od izvinjavanja” u ime SAD, što sasvim razumljivo dobro prolazi u svetu koji još ključa od antiamerikanizma.

Oni koji pokušavaju da umanje značaj Obaminog govora ističu da je među 192 zemlje čije su delegacije sedele pod svodom UN najmanje stotinu onih koje su po oceni Fridom hausa „delimično slobodne” ili „nisu slobodne”.

„Obamina očigledna nezainteresovanost za poštovanje ljudskih prava odlično prolazi u UN, gde najmanje polovina članica ima neslavan učinak u toj sferi”, oštar je Najl Gardener iz fondacije Heritidž.

Na prvoj strani „Njujork tajmsa” objavljeno je pismo Amerikanca koji živi u Šangaju i koji kaže da je slušao predsednikov govor sa velikim ponosom i olakšanjem. „Ponosom, posle sramote zbog arogantnog unilateralizma prethodne administracije, a olakšanjem zbog toga što na njeno mesto nije došla ista takva ili još gora administracija”, napisao je izvesni Mark Ids.

Da li je Obamin govor popravio imidž SAD u svetu ili mu je naneo štetu, bila je tema emisije na Foks televiziji. U program se uključio bivši američki ambasador u UN Džon Bolton i rekao da smatra da je Obama naivan ako misli da su UN mesto gde će se rešiti svi problemi.

Na pitanje novinarke da li je „iko od tih zemalja ikada zahvalio Americi” za pomoć i lidersku ulogu koju preuzima u važnim stvarima, Bolton je odgovorio:

„Možda bi vam to rekli privatno, ali kada imate predsednika koji se izvinjava za politiku prethodne administracije, teško je zamisliti zašto bi druge vlade imale koristi od zahvaljivanja Americi.”

U odbranu predsednika skočio je novinar Mark Lion Goldberg, koji prati rad svetske organizacije za „Ju-En dispeč”.

 „Obamin govor u Generalnoj skupštini odslikava svet onakav kakav jeste – a ne kakav bi unilateralisti poput Gardinera voleli da bude”, napisao je Goldberg.

Komentator „Njujork posta” pita se da li se ijedan američki predsednik tako naslađivao neuspesima svoje zemlje. Posebno ga kritikuje zbog rečenice da sve zemlje imaju zajedničke interese, jer po, njegovom mišljenju, nemaju – i navodi primere: „Gruziji je u interesu da postane snažna zemlja sposobna da se brani, Rusiji je u interesu da je smrvi.”

Kanadski „Toronto star” hvali Obaminu poruku svetu da je „Džordž Buš otišao i da Amerika više ne tvrdi da ima monopol na mudrost”.

Prvom crnom predsedniku zamereno je takođe da je sebi dao preveliki značaj, dok je u isto vreme oslabio poziciju svoje zemlje.

Posebno je zasmetala ova rečenica: „Kada sumnjate u motive i karakter moje zemlje, pogledajte samo konkretne mere koje smo preduzeli za poslednjih devet meseci.” To je kao da je rekao „pomislite na mene kada mislite o divoti i veličini SAD”, komentariše novinar Stiv Hejs, koji je ceo govor ocenio kao veoma neprijatan. On je kritikovao i UN kao „napuklu instituciju”, koju Obama sada uzdiže i poverava joj svetske probleme, a ne može da sprovede rezolucije o Iraku i Iranu, pa čak ni da ograniči Gadafijev govor na razumnu meru.

J. K.