Vince rumeno

Vinopije ne bi trebalo da brinu ove godine za omiljeno piće. Berba grožđa je u toku, mada su se već čule žalopojke da zrna zbog kiše možda neće biti slatka ili da će u našim kacama završiti grozdovi iz uvoza. Kako bilo, ne sumnjamo da će ovdašnji italijanski rizling, šardone, župljanka, frankovka, merlot, kaberne sovinjon i hamburg sigurno završiti u vinarijama, a takvih privatnih je srećom sve više. Onda preostaje samo jedno: „Ajde, živeli!”.

Ako je sa drugim pićima problematično, vino čak i lekari preporučuju onima koji su zdravi ili koji imaju problema sa krvnim sudovima. Po decilitar uz obrok, dakle, taman vinska čaša. Uozbiljujući priču – vino je po tvrđenju dijetetičara vrlo korisno piti tokom jela, jer svojom kiselinom doseže čak nivo kiseline želudačnog soka i tako doprinosi boljem varenju hrane. Alkohol iz vina u umerenim količinama pomaže varenju, podstiče rad srca, prija krvotoku. „Umerenom potrošnjom” smatra se 70 grama etanola (ili jedan litar slaboalkoholnog vina) nedeljno, što odgovara onom već pomenutom decilitru vina dnevno. Mada, pojedini nutricionistimisle da je umereno pijenje i dvostruko veća količina vina (jedan decilitar vina uz ručak i isto toliko uz večeru).

Najzaslužnijima za zdravstveni učinak vina smatraju se polifenoli, posebno resveratrol, skup organskih spojeva koji po načinu delovanja spadaju u antioksidanse. Konzumiranje vina znatno umanjuje mogućnost nastanka karcinoma, povoljno deluje na povećanje tzv. pozitivnog holesterola a istovremenodoprinosi smanjenju onog opasnog, uzročnika bolesti srca i krvnih sudova, snižava krvni pritisak, u malim količinama smanjuje mogućnost stvaranja kamena. Oprez nije na odmet jer u velikim količinama ometa apsorpciju kalcijuma, pa zamuti glavu…

Vrlo je važno čuvati vino na odgovarajućoj temperaturi, koja je većinom idealna za posluživanje. Crvena (crna) vina poslužuju se na temperaturi 18–20 stepeni, bela na 10–12 stepeni, a šampanjac na 5–6 stepeni Celzijusa. Koja jela uz koja vina? Hladna predjela, teletina i piletina prijaju uz lagana bela i roze. Uz kuvanu ribu – lagana bela. Uz prženu ribu prosto klize „punija” bela vina.Uz tamna mesa i pečenje dobro ide boca crnog ili belog „težeg”. Uz pikantna jela – suva bela i crna. Uz sireve ništa bolje od belog suvog vina i crnog koje je dugo odležalo, a kome je do nazdravljanja i uz kolače, neka se maši za šampanjac, aromatična polusuva i slatka vina.

Ukuhinji zgodan je dodatak za pripremanje raznih specijaliteta.

Crna vinase dodaju u gulaš, jela od govedine i divljači, dinstanu ribu, marinadei razne sosove. Mogu se upotrebiti i u desertima, za mariniranje jagoda ili kuvanje bresaka i krušaka.

Za pripremu kremova najbolje je belo stono.

U testeninu se najčešće dodaje jako belo vino jer ono kuvanjem i pečenjem gubi jačinu.

Prošek, porto, madeira i marsala spadaju u grupu desertnih vina. Prošek se koristi za pripremu vinskih marinada, jela sasosomod junetine, govedine i živine. Porto upotrebite za pripremu jela od patke, ćurke i paštete, madeiru kombinujte sa svinjetinom, junetinom i pečurkama, a marsalu s teletinom i ostalim svetlim mesima u sosu.

Desertna vina se koriste za pripremumnogih poslastica, pekmeza, šećernih sirupa i za kuvano voće.

R.Popović