„Veštačko srce" u Tiršovoj

U beogradsku Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj stiže „veštačko srce”, što je popularan naziv za aparat koji vitalno ugroženom detetu može da da zameni rad srca i pomogne da preživi neki kritičan trenutak. To je, pored „veštačkih” pluća, bubrega i jetre, još jedan deo najsavremenije opreme koju poseduje bolnica za najteže dečje pacijente iz cele Srbije, koja je pored Instituta za zaštitu majku i deteta, sam vrh piramide bolnica za najmlađe.

– Poslednjih sedam godina, u saradnji sa Ministarstvom i Fondom zdravlja kao i donatorima poboljšali smo kvalitet zaštite dece i dijagnostiku dostigavši zadovoljavajući evropski nivo i tako postali sigurno mesto za lečenje našeg podmlatka. Mesta za napredak ima još, na prvom mestu u edukaciji kadrova. Ako ikakve šanse za izlečenje od neke bolesti za dete ima, ovde će biti izlečeno, kaže v. d.. direktora bolnice docent dr Milan Đukić, pedijatar kardiolog.

On najavljuje i komplikovanu operaciju presađivanja bubrega u Tiršovoj u oktobru, podsećajući da je ova bolnica jedino mesta za transplantaciju bubrega u Evropi. Takođe, bolnica je nedavno, pored najsavremenijeg skenera, dobila magnetnu rezonancu. Dodaje da se sa opremom napreduje i u angio sali u kojoj se, kaže, postižu sve veći rezultati u otklanjanju srčanih mana deci – bez operacija. Obnovljeno je i odeljenja u kom majke borave sa novorođenčadi, sada u posebnim i savremenim boksovima, a najavljuje i obnovu odeljenja abdominalne hirurgije i urologije za koje su odobrena sredstva. U bolnici je prošle godine lečeno 13.020 dece i obavljeno 8.800 operacija. Ipak, gužve u hodnicima najčešće stvaraju lakši, ambulantni pacijenti zbog čega apeluje na roditelje da se za prehlade i druge lakše dečje bolesti obraćaju domovima zdravlja. Ujedno ih moli za saradnju u uslovima u kojima na dan bude i više od 300 pregleda i deset operacija, podsećajući da najugroženiji životi imaju prednost.

– Pre neku nedelju jedan otac je išamarao medicinsku sestru. Takva ponašanja i optužbe da i deca doktore čekaju jer oni svi primaju mito, nedopustivi su. Molim svakoga ko sumnja, da mi prijavi i dokaže da je doktor uzeo novac. A, ako takvih doktora negde i ima, neka ne stavlja sve lekare u isti koš. Bolnica u Tiršovoj je ozbiljna organizacija sa vanrednim i dežurnim ekipama za svaki hitan slučaj, poručuje Đukić.

Na pitanje ima li bolesti koje su u porastu, odgovara da to ne može da tvrdi, s obzirom na činjenicu da je dijagnostika napredovale pa se one više i ranije otkrivaju, što je slučaj i sa malignim bolestima.

– Ima i novijih oboljenja, kakav je „ptičiji grip”. U ambulantama smo zabeležili dosad dvadesetka takvih slučajeva koja smo uputili na lečenja u nadležne bolnice tako da nema bojazni da se u Tiršovoj virus proširi. Uočljiv je kao češći pneumokokni meningitis, češći kod manje dece slabijeg imuniteta kojoj se ovde na intenzivnoj nezi uspešno pomaže, kao i meningocefalitis ili upala centralnog nervnog sistema i moždane opne. Sve češće se primećuju i zlostavljana i zapostavljena deca, premda su sada lekari obučeniji da prepoznaju i najsuptilnije znake maltretiranja i dužni su da ih prijave. Takođe, učestale su razne traume – trovanja i povrede. Ta pitanja su za socijalne radnike. Deca se truju čak i deterdžentima i sanitarnim sredstvima, otrovima za pacove, lekovima…Najčešće, i najteže otrovanu decu uspevamo da spasemo uz pomoć savremenog aparata – „veštačke jetre”, ali ako dođu ovde na vreme, apeluje na roditelje dr Đukić.

Direktor hirurgije dr Zoran Golubović primećuje da je sve više povreda kod dece – uglavnom lokomotornog aparata, ali i opekotina, trauma glave i mekog tkiva. Dečji hirurzi, još, mališane često operišu zbog upala slepog creva koje su češće u dečjem uzrastu, preponskih kila, nespuštenih testisa i fimoze. Ostalo su uskospecijalizovani zahvati za koje postoje dečji instrumenti i anestezija.. U proseku u Tiršovoj se obave tri do četiri operacije dnevno ali bude i desetak. Svakodnevno, hirurzi u Tiršovoj imaju jutarnji sastanak na kom se razmatra svaki od slučajeva. Operaciju uvek vodi iskusni hirurg, dok mlađi asistent radi pod nadzorom.

– Timski rad je izuzetno bitan i u njemu ne sme da bude sujete. Sarađujemo sa lekarima Instituta za majku i dete kao i sa stranim stručnjacima. Primećujem da se kod nas pomalo zapostavlja dečja hirurgija u odnosu na medicinu za odrasle, naročito u unutrašnjosti, zbog čega mi imamo veliki priliv pacijenata. Podsećam da se ovi stručnjaci često bore za život dece i da im treba pružiti podsticaj i bolje uslove za rad.

Golubović dodaje da je hirurgija u Tiršovoj izuzetno napredovala u poslednjih deset godina. Iako, dečji hirurg kod nas, po francuskom modelu, podrazumeva da se on specijalizuje za sve vrste operacija – prilagođenih dečjem uzrastu – u Tiršovoj se subspecijalizuju za određene organe. A u dežurstvu, svi rade sve, jer nema urgentnog centra za decu. Onoj kojoj život visi o koncu hitno se ukazuje pomoć, a u komplikovanijim slučajevima zovu se i određeni specijalisti da odmah dođu na posao. U roku od jednog do šest sati operišu se i svi ostali koji iziskuju brze intervencije, kaže dr Golubović.

--------------------------------------------------------

Laserom protiv dečjih fleka

Bolnica u Tiršovoj pribavila je najsavremeniji laserski aparat u Evropi, koji uspešno otklanja dečje „komplekse”. Po rečima dr Branislava Trifunovića, plastičnog hirurga, ovaj sistem besprekorno uklanja tumore kože, ali ogromne fleke i mladeže, zbog čega je ovo najveći dečji plastični centar u jugoistočnoj Evropi. On ima i komercijalne usluge kao što su zatezanja lica i otklanjanje dlačica, kojima bolnica pribavlja sredstva za opremu i zahvate.

-----------------------------------------------------------

Pokrenuti svest o zaveštanju bubrega

Direktor Centra za transplantaciju bubrega dr Mirjana Kostić apeluje da se u Srbiji pokrene svest o zaveštanju ovih organa bolesnoj deci, kojoj se može pomoći samo u kratkom roku. Zaveštanje je produžetak života nekom detetu, podseća. Inače, kada roditelj u roku od 24 sata dovede ovde dete čiji bubreg prestaje da radi, velike su šanse da mu pomognemo, a posle toga znatno su manje, apeluje. U jedinom ovakvom centru u regionu, dr Kostić je osnovala „školu mokrenja” za decu sa ovom poremećenom funkcijom.

(objavljeno u dodatku Zdravlje)