„Leteći tanjir" u rudarskoj prestonici

U Donjecku je 29. avgusta svečano otvoren stadion za koji se priča da prevazilazi i najstrože zahteve Evropske fudbalske federacije (Uefa). Na njemu će se igrati na Evropskom prvenstvu 2012, a pripadaće Šahtjoru, poslednjem osvajaču Kupa Uefe i protivniku Partizana u predstojećoj Ligi Evrope.

Stadion se zove „Donbas arena”. Prvi deo imena je naziv oblasti u kojoj se nalazi (Donjecki basen), a drugi je već gotovo neizostavan kada kum treba da krsti novi stadion.

Iza izgradnje stadiona od četiristo miliona evra stoji najbogatiji Ukrajinac, deputat državne skupštine i predsednik Šahtjora Rinat Ahmatov. Na zamisao da se u Donjecku sagradi takav stadion došao je kada je na utakmici Francuska – Ukrajina 1999. video šta je stvoreno u pariskom predgrađu Sen Deni.

Svečano otvaranje „Arene Donbas” podsećalo je na otvaranje olimpijskih igara. Ahmatov nije žalio sredstva da to bude događaj o kome će se pripovedati s kolena na kolena, pa je doveo i američki pevačicu Bijons.

Novi stadion je otvoren na Dan rudara i Dan grada (Donjeck je svojevrsna rudarska prestonica). Ne baš originalno, ali opisuju ga kao „leteći tanjir” koji se spustio u središte grada.

Doduše, ima razloga za to, pogotovo kad se uporedi sa stadionom „Olimpijski” koji mu je prvi komšija. „Arena Donbas” košta trista šezdeset miliona evra (projektant engleski „Arup sport” čije su delo i stadioni Mančester sitija, Bajerna, itd, izvođač radova turska „Enka), a plaćeno je još četrdeset da se od Parka Lenjinskog Komsomola oko stadiona napravi pejzaž kakav se samo poželeti može (projekat uradio nemački „Fagus”).

Stanje trave na igralištu kontrolišu elektronski uređaji, a ako sunce zataji tu je specijalno osvetljenje. Tribine i krov pod nagibom su tako projektovani da su postignuti idealna vidljivost igrališta i akustičnost, plus se i gledalište greje.

– Ekipa koja ima navijače ima i budućnost. Zato smo ovaj stadion sagradili za gledaoce – pohvalio se Ahmatov.

Evo sedam čuda kojima se ponose tvorci „Arene Donbas”. Prvo je samo igralište sa savremenim sistemom provetravanja i navodnjavanja, kontrolom temparuture i slojem za zaštitu od metana (to je, ne zaboravimo, rudarski kraj). Trava je dovezena iz Slovenije i da bi lepo napredovala dovodi joj se vazduh u korenje.

Semafori, tačnije video-ekrani, postavljeni su na južnu i istočnu tribinu i najveći su u Evropi. Svaki od njih ima 98 „kvadrata”. Ispod krova su smeštena 272 reflektora, a njihova jačina je 2.000 luksa (Uefa za stadion sa pet zvezdica traži najmanje 1.400).

Na stadionu nema plaćanja gotovinom. Ulazi se specijalnom elektronskom karticom i njome se plaća i u restoranima (četiri prava i 52 „s nogu”), barovima, prodavnici sportske opreme, fitnes-centru, muzeju Šahtjora.

Stadion (50.000 mesta) može da se napuni za jedan sat, a da se isprazni za – osam minuta.

Održavanje reda je s milicije prebačeno na posebno obučene „domaćine”, kojima pomaće trista video-kamera. Fudbal je danas nezamisliv bez piva, pa su postavljeni aparati koji pune čašu za četiri sekunda. A na tribinama će u kasnu jesen biti 12-14 stepeni toplije nego napolju.

Ali to nije sve čime se graditelji ponose. Kod glavnog, južnog ulaza je postavljena granitna lopta-fontana (napravljena u Nemačkoj) teška 30 tona (prečnik 2,70 m), koja se okreće oko svoje ose.

„Arena Donbas” je takozvani „pametni” stadion. Kompjuterizovano je i automatizovano sve što se može (na njemu je 300 km kablova visoke tehnologije).

Potraga za što boljim mestom u gledalištu je prošlost. U Donjecku se sa svakog dela tribine igralište vidi kao na dlanu, a i sve se čuje. Projektanti tvrde i da sedišta, koja su predviđena za kulturne gledaoce, ne mogu da se polome.

Semafori, to jest video-ekrani (podnose temperaturu od minust 50 do plus 50 stepenci celzijusovih), ponavljaju najzanimljivija zbivanja, pa tako nema opasnosti za nepažljive gledaoce da ne vide, na primer, gol. Za reklamu su predviđeni panoi dužine 267 m koji će davati pravu sliku, a ne samo informacije.

Stadion je na južnoj strani ukrašen grbom Šahtjora visokim devet metara, širokim četiri i teškim tri tone. Na zapadnoj tribini je amblem same „Arene Donbas” koja s pratećim postrojenjem ima 50 tona i dostiže osam metara.

Za ne daj bože postoji ambulanta. Prva pomoć je besplatna.

U novinarskoj loži ima 1.158 mesta (Uefin standard – najmanje 450). Novinari imaju poseban parking, sopstveni restoran, ambulantu, najbrži mogući internet, telefonske linije. Naravno, tu je i sala sa pres-konferencije i pristup fudbalerima za uzimanje izjava neposredno posle utakmice.

Muzej Šahtjora (na ukrajinskom Šahtar, znači rudar) pravljen je za klub koji će da osvoji Ligu šampiona u šta je uveren njegov predsednik Ahmatov. A noću će „Arena Donbas” s površinom od 24.000 kvadratnih metara da svetli u dve boje – plavoj i beloj.

S južne strane stadiona je veštačko jezero u kome su se već nastanile divlje patke. To je deo pejzažne arhitekture u parku od 25 hektara. U njemu je više od 500 stabala i grmova (brest, iva, breza, kesten, jorgovan, hrast). Da bi se krupno drveće sačuvalo zimi debla će im biti „ogrnuta” bambusovom „mrežom”. A ruža će biti toliko da bi mogle da postanu novo znamenje Donjecka.