Odakle talibanima pare?

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 28. septembra – U Beloj kući se sutra sastaje Nacionalni savet za bezbednost sa predsednikom Obamom na čelu, da bi raspravljao samo o jednoj temi: kako dalje u Avganistanu?

Biće to samo prva od, kako se nagoveštava, najmanje pet poverljivih konsultacija predsednika sa političkim i vojnim savetnicima o ratu koji je nasledio, ali koji bi mogao da postane jedno od najvećih iskušenja njegovog mandata. Iako ga je, posle preuzimanja dužnosti, ocenio „dobrim” i „ratom iz potrebe”, komplikacije na frontu su donele nove dileme i političke podele, kako oko ratnih ciljeva, tako i oko strategije da se oni postignu.

Komandant američkih i koalicinih snaga u Avganistanu general Stenli Mekristal formalno je u petak podneo dugo najavljivani zahtev da mu se pošalje još vojnika. Nije obelodanjeno koliko, ali se ovde pominje broj između 30.000 i 40.000, što bi predstavljalo zaista veliku eskalaciju. Tamo je sada 63.000 uniformisanih Amerikanaca, od ukupno 100.000 vojnika međunarodnih snaga za stabilizaciju (ISAF), dok će ih do kraja godine, kad pristigne celo pojačanje koje je u junu odobrio Obama, biti 68.000.

Iz Bele kuće je već poručeno da neće žuriti sa odlukom povodom Mekristalovog zahteva – bar ne dok se detaljno ne preispitaju svi aspekti ovog ratnog angažmana, koji je doveden u sumnju kako jačanjem talibana, tako i ne baš uspelim predsedničkim izborima od kojih se očekivalo da stabilizuju avganistanske političke prilike. General Mekristal je inače, u prethodno dostavljenoj proceni ratnih prilika, situaciju na frontu opisao kao „pogoršavajuću”.

Oko dodatnih trupa kao recepta za uspeh podeljeni su kako političari, tako i vojnici. Demokrate u Kongresu su sve skeptičnije, dok republikanci podržavaju slanje novih trupa, kako bi se dovršio rat koji je započeo njihov predsednik, ili da bi, u slučaju neuspeha, dokazali kako Obama nije dorastao ulozi vrhovnog komandanta i umanjili mu izglede za reizbor 2012.

U Pentagonu, vojnici su takođe podeljeni da li bi irački recept – Buš je početkom 2007, slanjem još 30.000 vojnika stabilizovao tamošnju situaciju – bio delotvoran i u avganistanskim okolnostima, tvrdi današnji „Njujork tajms”.

I nekadašnji državni sekretar i penzionisani general Kolin Pauel, kako je juče u „Vašington postu” izneo poznati novinar Bob Vudvord, prilikom nedavne posete Beloj kući Obami je predočio sumnju da bi povećavanje broja vojnika garantovalo uspeh.

Otvoreno je i pitanje ratnog cilja. Da je to „eliminisanje Al Kaide”, zbog koje se i ušlo u Avganistan, posle terorističkih napada na Njujork i Pentagon 11. septembra 2001, Obama je potvrdio prošlog petka, ali analitičari podsećaju da je Al Kaida na drugom mestu, u svojim bezbednim skloništima u Pakistanu. Bombardovanje tih ciljeva pominje se inače kao alternativa jačanju širokog fronta protiv talibana u Avganistanu.

Da ovaj rat nije tako jednostavan kao što je to izgledalo samo do pre nekoliko meseci, potvrđuje i preispitivanje dosadašnjih uverenja o tome – odakle talibanima pare, stotine miliona dolara kojim finansiraju svoju pobunu?

U opširnoj analizi zasnovanoj na procenama poverljivih izvora, jučerašnji „Vašington post” tvrdi da to nisu samo prihodi od uzgajanja maka, odnosno proizvodnje opijuma i heroina, koja podmiruje oko 90 odsto svetskog tržišta narkotika. Iz ovih operacija se ubira samo oko 70 miliona dolara godišnje, a ne svota od oko 400 miliona, kako tvrdi Agencija UN za drogu i kriminal, iznosi se u najnovijoj analizi Pentagona. Odakle onda dolazi razlika, kojom talibani kupuju oružje i proširuju svoje operacije?

Prema nedavnoj izjavi Ričarda Holbruka, Obaminog specijalnog izaslanika za Avganistan i Pakistan, u pitanju su „spoljni donatori”, ponajviše iz „regiona Persijskog zaliva”.

Koje su to konkretno zemlje, ne pominje se, ali se podseća da su, dok su talibani bili na vlasti tokom devedesetih, njihov „islamski emirat Avganistan” odande jedino priznavali i finansijski pomagali Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, uz suseda, Pakistan.

Da to i danas rade, navodno „nema dokaza”. Što se Pakistana tiče, jake su sumnje da talibane i dalje podržavaju delovi vojne obaveštajne službe, koja ih je svojevremeno i osnovala.

Pored toga, pobunjenici sve učestalije reketiraju i strane donatore koji učestvuju u obnovi avganistanske infrastrukture, a u pojedinim delovima zemlje su uspostavili i paralelni poreski sistem.

Ovo finansijsko klupko je u svakom slučaju zamršeno, baš kao i rat i politika koja ga prati.

-----------------------------------------------------------

Protivustanička matematika

U detaljnom profilu komandanta avganistanskih operacija generala Mekristala, „Njuzvik” citira njegovu „protivustaničku matematiku”: „Ako sretneš 10 talibana i ubiješ dvojicu, koliko ti je neprijatelja ostalo? Odgovor nije osam, nego 20 – preostalima treba dodati rođake i prijatelje ubijenih.”

Milan Mišić