Novi eksperti – baloni od sapunice

Pročitao sam negde da se Ki Vestom na Floridi svakog 19. i 20. jula šeta poprilična skupina ljudi iz cele Amerike zbog učešća u takmičenju za najveći stepen fizičke sličnosti sa Ernestom Hemingvejom. Na fotografiji koja je obišla svet videla se skupina veselih dedica, koji pre liče na Deda Mrazove nego na pravog Ernesta Hemingveja.

Pogrešno sam mislio da novopečeni „Ernesti Hemingveji” znaju da su imitacija originala, te da taj posao nikom ozbiljnom – nije uzor.

Sudeći po pravoj provali „Ernesta Hemingveja” u mom službeničkom životu, u privredi, u poslednjih par decenija, odbacio sam na „smetlište istorije” i ovu zabludu i prihvatio činjenicu da je diktatura neukih, izgleda postala dobro plaćena „profesija”.

Prisećam se, kako je generacija kojoj pripadam pre dvadeset i više godina ušavši u firmu pravo s fakulteta zatekla zajednicu druželjubivih rukovodilaca i radnika. Jeste da je i tada bilo na rukovodećim položajima imitatora tj. „Ernesta Hemingveja”, ali ako ništa drugo, bar u ljudskom smislu bili su u saglasju s radnicima i uglavnom su uvažavali našu stručnost. Nisu nas diskriminisali, a često su i pomagali u nekom problemu, koji nije morao nužno biti u vezi s poslom.

U današnjem procesu tranzicije, pak, zapljusnuo nas je neuobičajeno veliki talas „v. d. Ernesta Hemingveja” – diktatora, prisutnih sve više u privredi, bankarstvu, marketingu, transportu i drugim delatnostima.

Tranzicioni „v. d.” Ernesti Hemingveji su skupina „sveznalaca” ozbiljnih lica, bez adekvatnog znanja ali sa astronomskim zaradama. Često su im diplome s nekog od „brzometnih fakulteta” koji masovno i brzo proizvode radnu snagu s najvećim stepenom fizičke sličnosti s belim okovratnicima iz zapadnog sveta. Obavezno sa sobom dovode „eksperte” (čitaj: stranačke kolege, rođake i sl.) koje zapošljavaju na najbolje plaćena radna mesta. Da bi pokazali da tobože nije tako kako jeste, na određenim bolje plaćenim radnim mestima zadržavaju i postojeće kadrove, ali obično one koji u većini slučajeva nemaju odgovarajuću stručnu spremu za posao koji obavljaju, pa to nadoknađuju više nego servilnom odanošću. Nažalost, danas je postala vidljiva još jedna činjenica – moguća je kupovina radnika ili grupe radnika, ili predsednika sindikata ili čak nekoliko predsednika sindikata ili pak čitavih predsedništava sindikata, odnosno mogućnost korumpiranja je postala veličina srazmerna funkciji rasta pomanjkanja privrednog razvoja, obrazovnog minimuma i ljudskog dostojanstva.

Generaciju novopečenih „v. d. diktatora – sveznalaca” posmatram na delu. S podozrenjem prema ljudima sa višim kvalifikacijama od svojih, učiniće sve da ih onemoguće u napredovanju. Ki vest, naravno, nije omiljeno stecište naših novopečenih „imitatora” ali svakako veliki događaji jesu. U direktnim TV prenosima nekih od svetskih sportskih prvenstava ili muzičkih „hepeninga” može se desiti da ih vidite! Neće vam se nasmešiti, da bar znate gde su i da su dobro. I vi ćete biti dobro, ali samo kad promenite kanal ili dok prstom ne ukažete na to da je reč o egoistima ispod proseka koji posvećenost iskazuju jedino u rešavanju svojih ciljeva.

mr ekonomskih nauka