Niš trpi zbog novog zakona

Niš – Usvajanjem četiri zakona o teritorijalnoj i lokalnoj organizaciji Srbije u Narodnoj skupštini, krajem decembra prošle godine, najveći gubitnici su dosadašnji gradovi – Niš, Novi Sad i Kragujevac. To je opšta ocena brojnih stručnjaka iz domena rada lokalne samouprave. Isto misle i predstavnici političkih struktura u Nišu – i stranke i partije na vlasti, ili iz opozicije. Zato se i postavljaju pitanja: da li je baš sve u postupku priprema i usvajanja novih zakona moralo da bude na štetu postojećih gradova, posebno Niša, i da li su prilikom izglasavanja zakona niški poslanici u Narodnoj skupštini bili pravi zastupnici naroda i svog biračkog tela, ili samo deo "glasačke mašine".

Prof. Milan Petrović, sa javnopravne katedre Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu, objašnjava za "Politiku" zbog čega je grad na Nišavi veliki gubitnik:

– Niš je donošenjem novih zakona mnogo oštećen, jer je izgubio položaj koji je do sada imao i to će se sigurno odraziti u budućnosti u mnogim oblastima života. Moralo se shvatiti da su svi dosadašnji gradovi bili centri razvoja u svakom pogledu značajnih delova ove zemlje, pa se nije smelo dozvoliti da isti status imaju naselja sa mnogo manjim potencijalima i mogućnostima. Isto tako, kada se već govori o novim zakonima, mora se reći da će se negativno odraziti i na biranje gradonačelnika u gradskim skupštinama. Bilo je mnogo bolje kada je narod birao gradonačelnike, a sada će novim zakonima biti kao u komunizmu, jer će doći samo do podele vlasti.

U Nišu već deset godina radi Balkanski centar za lokalnu samoupravu, na čijem čelu je i dalje Rajko Kuzmanović, nedavno izabrani predsednik Republike Srpske. Direktor ovog centra prof. dr Mile Ilić za naš list kaže da je pre više od decenije Niš dobio status grada, jer je u potpunosti ispunjavao sve tada tražene uslove.

 – I ostali gradovi u tom "paketu" – Novi Sad, Kragujevac i Priština imali su više od 100.000 stanovnika, a Niš je već tada, sredinom devedesetih, ispunjavao i uslov da bude zajednica gradskih opština, budući da je prerastao brojku od 200.000 žitelja, sa dobrom organizacijom svih lokalnih službi i organa. Zbog toga je, pre nekoliko godina, formirano pet gradskih opština – Medijana, Pantelej, Crveni krst, Palilula i Niška Banja. A poznato je da je Niš bio i ostao i veliki privredni, univerzitetski, kulturni i sportski centar i postojala su realna očekivanja da će, kao i Novi Sad i Kragujevac, ipak dobiti drugačiji status. Nažalost, parlamentarni predstavnici iz ovih krajeva ničim nisu ukazali na posledice koje su moguće statusnim izjednačavanjem dosadašnjih sa novim gradovima – navodi Ilić.

Prema mišljenju naših sagovornika, u novoj organizaciji Srbije, Niš, što se inače očekivalo, neće biti u situaciji da računa na više para, više samostalnosti, bolji i brži razvoj. I, svakako, neće biti u mogućnosti da osniva i formira sopstvene, kao što je situacija u Beogradu, regionalne servise, poput informativnih i drugih. Očekivana brža decentralizacija Srbije, takođe, neće biti ostvarena. A to će se negativno odraziti i na ukupan razvoj ovog dela Srbije, bez obzira na to što će u blizini Niša biti više "novih" gradova.