Incko uvodi red u Mostar

Od našeg dopisnika
Mostar – Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Valentin Incko najavio je da će upotrebiti svoja ovlašćenja ukoliko Mostar do 5. oktobra ne dobije gradonačelnika. Tada se navršava godina od lokalnih izbora u BiH i svi gradovi osim Mostara dobili su novu vlast. Grad na Neretvi je tako u potpunoj blokadi zbog nemogućnosti Hrvata i Bošnjaka da se dogovore ko će upravljati Mostarom.

Mostarska kriza negativno deluje na sveukupne političke prilike u BiH, a posebno u federaciji. Osim nacionalnih previranja, teškoće je stvorio i mostarski statut koji je nametnula međunarodna zajednica, a prema kome gradonačelnika ne biraju građani, kao u ostalim gradovima, već to čine gradski većnici iz svojih redova. Tako su mostarski većnici za godinu dana čak šesnaest puta bez uspeha pokušavali da izaberu gradonačelnika, ali zbog rasporeda „snaga” u gradskoj skupštini, ni Ljubo Bešlić iz hrvatskog HDZ-a ni Suad Hasandedić iz bošnjačke SDA nisu mogli da dobiju potrebnu većinu. Dve stranke bez nacionalnog predznaka, Narodna stranka radom za boljitak i Socijaldemokratska partija BiH u mostarskoj priči su bile neopredeljene.

Nakon sastanka sa mostarskim političarima Incko je rekao da bi voleo da se rešenje nađe u Mostaru, a ne u njegovoj kancelariji u Sarajevu, dodajući da će ostaviti određeno vreme hrvatskim i bošnjačkim političkim strankama da se dogovore, najavljujući da će u suprotnom preduzeti određene korake, ne otkrivajući kako će delovati. O Mostaru će biti govora u petak na sednici Saveta za implementaciju mira na kojoj bi, kako nezvanično saznajemo, Incko trebalo za sledeće poteze da dobije podršku ambasadora. Incko je spreman na tehničke intervencije mostarskog statuta koje uz ostalo pretpostavljaju tajno glasanje, ali i određena pojašnjenja oko glasanja.

Zijad Hadžiomerović, predsednik Gradskog odbora SDA, kaže da je visoki predstavnik nagovestio neka rešenja koja će pojednostaviti izborni proces.

Iako u SDA smatraju da bi tajno glasanje otvorilo prostor uzdržanim većnicima opozicije da glasaju, u HDZ-u BiH ne misle tako. Dragan Čović, predsednik HDZ-a BiH oštro se usprotivio tajnom glasanju za izbor gradonačelnika u Gradskom veću Mostara rekavši da njegova stranka zagovara ponavljanje izbora za gradonačelnika kojeg bi birali građani na izborima, a ne da se on bira iz reda većnika što propisuje statut koji je ranije nametnula međunarodna uprava u BiH. Čović je istakao da je neophodno menjati mostarski statut. On će rešenje mostarske krize pokušati rešiti kroz razgovore sa čelnicima SDA ne isključujući mogućnost da Hrvati i Bošnjaci mandat mostarskog gradonačelnika podele tako da svako dobije po dve godine.

Hrvatski poslanici u Parlamentu Bosne i Hercegovine nedavno su Ustavnom sudu BiH podneli zahtev za ocenu ustavnosti Statuta Mostara za koji Hrvati smatraju da ih diskriminiše iako su većina u gradu. Oni tvrde da po mostarskom statutu jedan bošnjački glas vredi kao šest hrvatskih. Međunarodni zvaničnici u BiH su tvrdili da je mostarski statut koga je 2004. godine nametnuo tadašnji visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun svojevrstan test za celu Bosnu i Hercegovinu. Tim statutom međunarodna zajednica je „ujedinila” do tada podeljeni Mostar i pokušala napraviti balans da Hrvati i Bošnjaci budu ravnopravni, te da malobrojni Srbi ne budu ugroženi. Mostar je, kako je međunarodna zajednica zamislila, trebalo da postane evropski grad, ali Mostar je, čini se, i danas „grad slučaj”.