Banatski izvozni bum

Zrenjanin – Privreda srednjobanatskog regiona ove godine u spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni beleži izuzetne rezultate. Od januara do kraja jula obim trgovine sa svetom porastao je čak 23 puta, a posebno je značajno to što je izvoz veći od uvoza. Takav uspeh je prevashodno rezultat početka rada novih fabrika u zrenjaninskim industrijskim zonama.

Predsednik Regionalne privredne komore u Zrenjaninu Milan Radovanović objašnjava za naš list da zamajac rastu spoljnotrgovinskog prometa daju fabrike nastale realizacijom grinfild investicija u industrijskim zonama koje su danas okosnica razvoja grada na Begeju.

– Zrenjaninska privreda se svojevremeno bazirala na poljoprivredi i prerađivačkim kapacitetima koji su bili koncentrisani u velikim preduzećima, koja su uglavnom krahirala u tranziciji, što se najbolje vidi na primerima šećerane, industrije za preradu mesa BEK, prerade kukuruza IPOK i sličnim. Izgradnja fabrika u poslovnim zonama, gde je investiran inostrani kapital, oživela je ukupnu privrednu sliku, otvorena su nova radna mesta, a stimulisana je i robna razmena sa inostranstvom, posebno izvoz – kaže Radovanović.

Prema njegovim rečima, u ukupnom zrenjaninskom spoljnotrgovinskom prometu sa 37 odsto učestvuju dve firme u zoni „Bagljaš“: nemački „Drekslmajer“, koji proizvodi automobilske setove električnih provodnika, i italijanska „Pompeja“, gde se proizvode čarape. Sva proizvedena sintetička vlakna izvozi i „Fulgar“, takođe italijanska grinfild investicija na području Zrenjanina.

Pomenute firme su i najveći izvoznici, a prate ih uljara „Dijamant“, brodogradilište „Begej“, livnica „Radijator“ – preduzeća koja su uspešno privatizovana i koja sada beleže dobre poslovne rezultate. Valja dodati da zapažene rezultate u izvozu postižu i livnice u Sečnju i Jaši Tomiću, u koje je investirao slovenački „Cimos“.

Vrednost izvoza privrede srednjeg Banata u prvih sedam meseci 2008. je više od 119 miliona evra, što je rast od 92 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Istovremeno, uvoz je povećan za 60 odsto, tako da je zabeležen suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. U posmatranom intervalu on je veći za 26,5 miliona evra, što je šest puta više nego u istom periodu prošle godine.