Irsko „ne" pretnja balkanskom „da"

Propast drugog irskog referenduma o ratifikaciji Lisabonskog sporazuma, prema ocenama stručnjaka, značiće dugogodišnje zatvaranje vrata za sve države koje žele da pristupe Evropskoj uniji. Rezultati juče održanog referenduma u Irskoj biće objavljeni danas, što sa strepnjom iščekuju mnogi u EU, a naročito administracija u Briselu.

Uprkos tome što sve zemlje zapadnog Balkana bez pogovora kažu „da” učlanjenju u EU, „ne” samo jedne članice Unije može poništiti trud u procesu evropskih integracija. Prema rečima dr Aleksandre Čavoški, profesorke Pravnog fakulteta Union, drugi irski referendum je presudan i za evropske integracije Srbije.

„Ukoliko Irci većinski ne prihvate Lisabonski ugovor, lideri EU će biti prinuđeni da obustave dalje proširenje jer važeći Ugovor iz Nice reguliše Uniju od 27 država članica”, kaže dr Čavoški i dodaje da će proći mnogo vremena pre nego što EU počne ponovo da razmišlja o novom reformskom ugovoru.

Prema njenoj oceni, u tom slučaju u celoj Evropi će biti poljuljano poverenje u Evropsku uniju, jer bi posle odbijenog Ustava EU 2005. godine to bilo drugi put zaredom da se odbije novi sporazum koji reguliše funkcionisanje institucija EU.

„Paradoksalno je da je Lisabonski ugovor, sudeći prema njegovom sadržaju, najdemokratskiji za građane EU u odnosu na prethodne ugovore koji su regulisali evropsku zajednicu država”, kaže profesorka i dodaje da ukoliko Irci prihvate „Lisabon”, Česi i Poljaci, koji takođe nisu završili proces ratifikacije, najverovatnije neće predstavljati prepreku za primenu ove reforme.

Ipak, ona dodaje da ne bi trebalo tu ratifikaciju odlagati do britanskih izbora na kojima će najverovatnije pobediti konzervativci, čiji je lider Dejvid Kameron najavio da će kad on dođe na vlast raspisati referendum o „Lisabonu” ukoliko taj dokument do tada ne bude već u potpunosti ratifikovan i u primeni. Aleksandra Čavoški navodi da u slučaju tog najgoreg scenarija, ona misli da bi eventualno Hrvatska mogla biti primljena u EU prihvatanjem specijalnog aneksa Ugovoru iz Nice, dok ona takvu šansu ne predviđa Islandu zbog njegovih ogromnih finansijskih problema.

Da evropski čelnici nemaju „plan B”, potvrdilo je nekoliko šefova diplomatija EU, što znači da bi u slučaju irskog odbijanja „Lisabona” počeo novi krug pregovora i diplomatskih nadmudrivanja 27 zemalja.

Odbijanje „Lisabona”, smatra dr Mihailo Crnobrnja, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, ne bi značilo raspad EU, ali svakako bi veliki zastoj u nastojanju da se same članice EU više povežu i time ojačaju Uniju.

Zajednički stav Pariza i Berlina je da „neće biti proširenja ukoliko ne bude bilo Lisabonskog ugovora”. Međutim, usvajanje „Lisabona” ne znači automatsko prihvatanje daljeg širenja Unije. Bez obzira na ishod irskog referenduma, profesor Crnobrnja smatra da će preovladati stav građana EU da je zapadni Balkan siromašan i da mu je životni standard daleko niži nego u Uniji i da su mu neophodne dotacije bogatih država Evrope.

Podsetimo, posle prvog neuspešnog referenduma, Irci su uspeli među evropskim kolegama da izdejstvuju izvesne promene „Lisabona”, koji se tiču njih. Prihvaćen je njihov zahtev da svaka zemlja članica EU ima po jednog člana Evropske komisije (umesto ukupno 15 koliko je predviđeno „Lisabonom”), a Irskoj su date i garancije (takozvani „irski protokol”) u vezi sa njenim zahtevom da samostalno odlučuje o svojoj vojnoj neutralnosti, fiskalnoj politici, pravima zaposlenih, pitanjima u vezi sa obrazovanjem i brigom o porodici i postojećem nacionalnom zakonu o zabrani abortusa. Dogovor oko irskih zahteva sadrži i potvrdu da će broj poslanika u Evropskom parlamentu biti povećan sa sadašnjih 736 na 754.

Da bi se izbegla ponovna ratifikacija donekle izmenjenog sporazuma u 24 zemlje koje su to već učinile, francuski predsednik Nikola Sarkozi je pre nekoliko meseci istakao da će se u vreme sledećeg proširenja „2010. ili 2011. godine, u trenutku kada nam se najverovatnije pridruži Hrvatska”, glasati ujedno i o pristupanju ove zemlje Uniji i o „irskom protokolu”.

J. Stevanović - N. Radičević

-------------------------------------------------

„Tradicija” ponovnih referenduma

Ponovni referendum i dogovor oko „irskog protokola” predstavljaju svojevrstan nastavak evropske tradicije da se razlike u mišljenjima među zemljama prevazilaze pregovorima i kompromisom. Ova vrsta tradicije ustanovljena je kada je Danska pre 15 godina odbila ratifikaciju Ugovora iz Mastrihta. Tek pošto je Kopenhagen izložio četiri stvari koje se Dancima ne dopadaju u paketu reforme i prihvatanja ostalih članica da im izađu u susret, Danska je sa znatnom većinom na ponovljenom referendumu ratifikovala sporazum. Sličan proces je prošla i Irska, kada je bio usvajan sporazum iz Nice.