POBEDNICI I GUBITNICI

Kada je reč o Borisu Tadiću i Tomislavu Nikoliću jedno je sigurno: jedan od njih će na izborima izgubiti. Za pobednika, pobeda ne traži nikakva objašnjenja. Ishod je onakav kakav i treba da bude s obzirom na očigledne vrline kandidata, kampanje, strategije, diskusije, poruke...
Sa porazom je stvar potpuno drukčija. Malo je verovatno da će poraženi kandidat prihvatiti objašnjenje pobednika za takav ishod, konkretno, da je pobednik bolji u svakom pogledu. I gubitnik će potražiti objašnjenje za svoj neuspeh koje je zadovoljavajuće za njega kao gubitnika.

Prvi poriv u izbornom porazu jeste da se on pripiše prstima nemilosrdne sudbine. Hoće li ona biti predstavljena kroz problem Kosmeta, pitanje članstva u EU, ili kroz ekonomsko-socijalnu problematiku – teško je predvideti. Ali je sasvim sigurno da pozivanje poraženog kandidata na neminovnost sudbine neće lako proći, jer u ovoj predsedničkoj kampanji skoro svi tvrde da će pobediti. Ne da mogu da pobede, ili se nadaju pobedi, već da sigurno pobeđuju. Što je fantastično neozbiljno, prepotentno do apsurda i sa mogućim efektom bumeranga. Jer, glasači ne glasaju uvek za unapred sigurne pobednike. Kod Srba postoji i inat, iako postoji i ono "kada budeš vlast glasaću za tebe".

Pretpostavimo da će poraz u oba slučaja uvaliti potučenu stranu u velike nevolje. Da li će u tom slučaju doći i do unutrašnje "pobune" u redovima poražene strane? Protiv lidera koji nije dobio predsedničke izbore? Nema boljih uslova u borbi za ulazak u kabinet na Andrićevom vencu od položaja sadašnjeg boravka u kabinetu na Andrićevom vencu. Koliko grešaka može da napravi kandidat za predsednika Srbije da bi pod takvim uslovima izgubio? Da li u redovima Demokratske stranke tinja rivalstvo između centrističkih "novih demokrata" i "progresivnog" krila stranke? Kome se u tom rivalstvu priklanja Boris Tadić? Prirodni poriv "novih demokrata" u slučaju izbornog poraza lidera bio bi da se koncentrišu na neuspeh vođe, a "progresivaca" da se koncentrišu na samu poruku.

Šta ako izgubi Tomislav Nikolić? Mnogo toga zavisi od poteza Vašingtona i Brisela, odnosno tajminga tih poteza. U redovima SRS nema većih tinjajućih sukoba, osim već latentnih "nesporazuma" sa Majom Gojković. Kandidatura Tomislava Nikolića uživa široku i duboku podršku unutar stranke i u slučaju poraza radikali ga neće pripisivati svojim pogrešnim političkim i ekonomskim idejama i predlozima već sprezi Zapada i prozapadnog političkog establišmenta u Srbiji.

Kada smo već kod ideja i predloga, predizborni skupovi i tv spotovi pokazuju da je pobedila politikantska politika, tiranija marketinških profesionalca koji su skoro izmešali dve donedavno oštro suprotstavljene stranke u donekle homogenu smesu političkih banalnosti, gotovih fraza i umirujućih formula, koje skoro da su savršeno poslužile za poništavanje razlika: svi su za bolji život, svi su protiv korupcije, svi su za pravnu državu, svi su za opstanak Kosmeta u Srbiji, istina neke manje stranke u tome i nisu baš tako energične, za ulazak u EU je DS bez zadrške, a SRS samo ukoliko EU ne podrži nezavisnost Kosmeta, ali svi su oštro protiv bilo kakvog novog rata na ovim prostorima.

Skoro svi nastoje da podsete birače da jedino oni govore istinu i da zemlja konačno treba da izabere nekoga ko će reći i nama i celom svetu istinu.

Televizijskih duela dvojice glavnih kandidata za predsednika Srbije nema. Zahvaljujući tome ne možemo u potpunosti da vidimo ono što ćemo i dobiti. Skoro da i nema duela na terenu harizme i simpatija, kandidati kao da samo radi sebe manevrišu kroz životna pitanja građana Srbije. Zapravo, ništa novo i nije su čulo na predizbornim skupovima u odnosu na prošle izbore. I upravo zato nijedan od dvojice glavnih kandidata još nije uspeo da zadivi naciju.

Borisu Tadiću bi, kao Vrhovnom komandantu Vojske, jedna istinska kriza na Kosmetu, koju bi Vojska rešila na najbolji mogući način makar na delu Kosmeta, sigurno donela dramatičan skok popularnosti i sigurnu pobedu. Ali za tako nešto potrebna je saglasnost Vašingtona. A indeksi na berzi još ne vibriraju.

Šta otkrivaju javni nastupi i TV spotovi dvojice glavnih kandidata za kabinet na Andrićevom vencu? TV spot Borisa Tadića je holivudski: savršena muzika i osvetljenje, Tadić deluje energično, zapanjujuće iskusno i nepopustljivo odlučan i prijatan, ali kao da pozira za poštansku marku. Izvan tog TV spota, prilikom gostovanja u raznim sredinama on govori sjajno i bez ijedne greške, bez lapsusa, što neminovno stvara utisak glumački naučenog teksta, a to nije prirodno. Može da se doživi kao neiskreno.

Tomislav Nikolić ima jednostavan i efektan TV spot, ali mu je držanje na bini na predizbornim skupovima opterećeno pozom uvis podignute glave i stisnutih usana. Dok sluša hvalospeve svojih stranačkih kolega na bini trebalo bi da bude ležerniji, a ne smrtno ozbiljan. Istina, trijumf je uvek teško kontrolisati.

Dakle, predviđanja za izbore 2008? Treba pogledati priče gubitnika sa prethodnih izbora, jer se u politici istorija uvek tiče sledeće kampanje...