Vidoviti unazad

Svaki put kada se organizuju izbori u Srbiji za bilo koji nivo vlasti, jave se, očekivano, stranački navijači. U borbi za osvajanje ustanova državne vlasti, učestvuju, pre ostalih, stranački aktivisti i simpatizeri ali i oni koji se izjašnjavaju kao "partijski neopredeljeni". Učesnici u ovoj političkoj utakmici su i oni teoretičari za društvena i politička pitanja koji su spremni da na javnoj sceni izlože svoje poglede na izbore i izborne aktere. Javlja se jedna grupa analitičara koja podiže stručni fenjer i osvetljava narodu i građanima pređeni put društva i države, ali i onaj kojim treba da krenemo. Takav predizborni politički pejzaž nije neobičan u modernim demokratijama. Štaviše, poželjno je da se čuje više glasova, kako onih koji su u areni političke utakmice tako i onih koji stručnim očima sve to gledaju.

Ovde nas interesuju stručne ocene mogućnih izbornih rezultata, odnosno u kojoj meri stručno mišljenje postaje deo jedne ili druge političke opcije, a koliko uspeva da zadovolji zahteve proporcionalne istinitosti ili objektivnosti. Ovo pitanje je izuzetno značajno sa stanovišta unapređivanja srpske političke kulture. Ukoliko se svi učesnici političkih događanja stranački svrstaju, onda je neizbežno jačanje konfliktne političke kulture. Bar od jednog dela političke javnosti, a to su nosioci teorijskog znanja o društvu i politici, očekuje se izmicanje iz stranačkih nadmetanja i što veći stepen objektivne analize tokova izbora i ponašanja svih političkih aktera. Nema nade da će ovakvi pogledi neutralisati prirodnu političku kofliktnost, ali bi dosta značili za razvoj kulture javnog uvažavanja i trpeljivosti.

U Srbiji, ovaj sloj analitičara, uz nekoliko izuzetaka koji pokušavaju da izmere argumente za i protiv, uglavnom istupa u javnost sa u stručno mišljenje umotanom stranačkom opredeljenošću. Njima je stalo da se predstave kao neutralni posmatrači politike, a zapravo proturaju svoju jaku političku zainteresovanost. Tu vrstu skrivalice ne može svako da otkrije, ali za onoga ko poznaje stvar, nema nikakve sumnje da igra političkim maskama postoji. U odnosu na otvorene borce za glasove birača, oni se ne pokazuju na takav način već kao protagonisti modernizacije, evropskih integracija, nastavka reformi, budućnosti. Da ne bude nesporazuma: svako ima pravo da zastupa svoja politička opredeljenja i da drži stranu svojim miljenicima u politici. To se čini jasno i glasno ili putem maske naučne objektivnosti. Odsustvo stručnih objektivnih analiza smanjuje, međutim, perspektive stvaranja zdrave političke klime u Srbiji.

Evo, i ove zakazane izbore za predsednika Republike prati pojava o kojoj je reč. Opet se javljaju pisci stručnih analiza koji nam objašnjavaju političku borbu za glasove birača, ali s obaveznim upozorenjem: od izbora građana zavisi da li ćemo kao narod i država ići nazad ili napred. Ako hoćemo napred birajmo vlast koja godinama sedi u kabinetima u kojima se vlada. Ko hoće nazad, biraće opoziciju! Upravo tako. U Srbiji opozicija hoće da spreči napredak, a vlada gura u progres! Čovek se nužno pita, kakva je to ozbiljna opozicija koja je lišena odgovornosti za razvoj društva i odbranu integriteta države.

Jedan tip takvog analitičkog političkog diskursa traje već sedam godina. Hteli-ne hteli, on mora da postane dosadan. Nezavisno od političkih i društvenih činjenica, kada neko dugo ponavlja jedan rečnik, jedan tip rečenice, stvara zasićenje poruke.

Druga javna šteta ovakve stručne analize, svakako je širenje straha među biračima. Građane već duže vreme ovi javni stručnjaci upozoravaju da će se Srbija vratiti u ratno stanje i sankcije ukoliko glasaju za najveću srpsku političku stranku. Na stranu, izmišljenost. Radi se o tome da se širi strah, a to ne bi smelo da bude ni deo političkih kampanja a kamoli stručnog mišljenja.

Jaka crta konzervativnosti obeležava ovakvo stručno mišljenje. Protagonisti večnog opstanka ove vlasti, nastupaju kao proroci. Oni vide da će vlast biti i dalje bolja od opozicije. Ali, kako tako nešto uopšte možemo da znamo? Ne možemo. Izbori postoje upravo zato da bi se osvajanjem vlasti pokazalo šta jučerašnja opozicija, a danas vlast, može da učini bolje i uspešnije od smenjene vlasti. Bez ove smene vlasti ne znamo ko je bolji u upravljanju društvom i državom.

Ovakva stranačka, nestranačka i stručna homogenizovanja doprinose širenju unutrašnje stereotipizacije: jedna strana politike ocenjuje se kao uvek loša a druga kao večno valjana.

Analitičari o kojima je reč stručnim skrivalicama kompromituju moderan koncept političke kulture. Paradoksalno, razvoj političke kulture koče oni koji bi trebalo da je unapređuju.

Sociolog, naučni savetnik