Praznik pršute u Mačkatu

Mačkat – Osmu po redu "Pršutijadu" u zlatiborskom selu Mačkatu juče je otvorio ministar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Slobodan Milosavljević. Smotru – jedinstvenu, praznik za sladokusce, sajam suvomesnatih proizvoda od kojih bojama pršute, mesnate slanine, stelje, kobasice zarumeni čitav ovaj kraj podno Zlatibora i zamiriše na dimljeno meso. Sve se, po tradiciji, događa u porti mačkatske crkve Svetog Ilije, pod prostranom šatrom, i traje čitav vikend. Tridesetak dobrih domaćina iz Mačkata, Krive Reke, Kačera i okolnih sela svoje sajamske štandove su okitili čuvenim mesnim specijalitetima, na drvene tezge složili komade pršute, slanine, kobasice, okačili suva rebra, sve lepo aranžirali, pa iseckali da se izloženo proba.

Obećali i sajamske cene, ali nisu se sa popustima pretrgli, uglavnom se pijačnih cena drže. Pršuta, i svinjska i goveđa, ovde košta oko 1.000 dinara, slanina i kobasica po 500, ovčija stelja 800. A trubači sviraju, užičko kolo se ori, sve u prisustvu stotina posetilaca, kojih je na "Pršutijadi" iz godine u godinu sve više.

Proizvode izložene na "Pršutijadi" pregledao je i stručni žiri, pa ocenio najbolje. Predsednik tog žirija Velibor Stojić, dekan Veterinarskog fakulteta u Beogradu, istakao je da se 20 ovdašnjih proizvođača nadmetalo za velike zlatne, zlatne, srebrne i bronzane medalje ove smotre. Ukupno posmatrano, kvalitet je na veoma dobrom nivou. Prema Stojićevim rečima, užička goveđa i svinjska pršuta, koje se u ovdašnjim domaćinstvima prave, dostigle su maksimum u kvalitetu, preko koga bolje ne može. Slanina i stelja u ovom kraju su takođe dobrog kvaliteta, a ni ovčija pršuta nema mana, ali se nedovoljno pravi. Kad je o užičkoj kobasici reč, ona varira na kvalitetu i kod nje je moguć pomak nabolje, prevashodno ako se u nju ne stavlja svinjsko meso.

Žiri je ocenio pojedince koji su svoje umeće dali na ocenjivanje, pa i ove godine najviše nagrada dodelio Miliji i Nikoli Brkoviću iz Kačera. Njima je za suvomesnate proizvode pripalo čak pet velikih zlatnih medalja, dve zlatne i jedna srebrna. Po broju medalja, ali ne ovakvog sjaja, ističu se još Zoran Šopalović iz Mačkata, Dragan i Gliša Stojanović, Dragan Kurčubić iz Krive Reke i drugi. Najpoznatiji ovdašnji proizvođači, otac i sin Milomir i Aleksandar Stojanović, vlasnici firme "Zlatiborac", ovog puta se nisu nadmetali, već učestvuju isključivo revijalno – da, kako objasniše, manje poznatima prepuste šansu za predstavljanje.

"Pršutijada" je uvek i prilika da proizvođači prikažu kakvu atrakciju. Ovog puta najdužu goveđu pršutu, dugu čak 3,1 metar, doneo je Dragan Kurčubić, vredan domaćin koji u svojoj štali trenutno ima 17 volova. Ta pršuta rekorderka teška je 29 kilograma, napravljena je od vola koji je težio 1.350 kila. Mesec dana je sušena, a kupca je odmah našla, prodata je za 500 evra. Ovde je, inače, izložena i najduža kobasica, vlasnik joj je Zoran Šopalović, duga je 6,1 metar, teška oko 13 kilograma.

A kvalitetom izloženog na "Pršutijadi" oduševio se i jedan Nemac, direktor Instituta za tehnologiju mesa u Kulmbahu Klaus Treger. Kao uticajnog u toj državi, autoritet od ugleda, pozvali ga naši stručnjaci za tehnologiju mesa da vidi ono što se u Mačkatu dešava, obiđe domaćinstva i kao počasni član učestvuje u ocenjivanju. Prihvatio to gost iz Nemačke, pa, kako je za "Politiku" ispričao, nastojaće da se u njegovoj državi više čuje o ovim proizvodima.

– Posebno sam oduševljen pršutom od goveđeg i ovčijeg mesa, ti proizvodi nisu poznati na evropskom tržištu. Ovaj tradicionalni kvalitet je veoma dobar. Mislim, ipak, da bi evropski ukusi zahtevali da proizvodi budu nešto manje dimljeni i manje slani. Inače, prvi put se upoznajem sa ovakvim proizvodima od ovčijeg mesa, uzeo sam uzorke i nosim ih u institut u Kulmbahu na ispitivanje – rekao je Klaus Treger.