Hrvatska brže ka EU

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 4. oktobra – „Veliki uspeh Hrvatske”, tako je ljubljanska POP TV prokomentarisala činjenicu da je susedna država posle ukidanja slovenačke blokade u petak na Međuvladinoj konferenciji u Briselu, „koja jedva da je trajala pola sata”, uspela da zatvori čak šest i otvori pet poglavlja u pregovorima za ulazak u EU. „I neuspeh Slovenije”, zaključila je voditeljka Dnevnika povodom vesti da ujedno nije došlo do „sinhronizacije tih pregovora sa arbitražnim sporazumom”, tačnije da je propala prva runda pregovora o demarkaciji između dve zemlje, iako je to bio slovenački uslov za skidanje blokade sa hrvatskih pristupnih pregovora sa Unijom.

Šef diplomatije Slovenije Samuel Žbogar potvrdio je da je u petak imao mandat da u Briselu potpiše „arbitražni sporazum” sa kolegom iz Hrvatske, ali je hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Jandroković iznenadio i Žbogara i komesara Olija Rena rečima da on takav mandat nema. Ljubljanska štampa otkriva da je za hrvatsku vladu sporan slovenački zahtev da posao oko razgraničenja mora biti okončan najkasnije do 2012. godine. To je sporno i za slovenačku opoziciju, čiji prvak Janez Janša najavljuje interpelaciju vladi premijera Boruta Pahora, nezadovoljan jer Ljubljana dopušta Zagrebu trogodišnji rok za presuđivanje o razgraničenju.

Slovenačka opozicija strahuje da će Hrvatska pre tog roka uspeti da uđe u EU, što bi „oslabilo slovenačku pregovaračku poziciju oko demarkacije”. Ulje na vatru dolila je i hrvatska premijerka jer je demantovala Pahorova uveravanja domaće javnosti da će preostala „tehnička pitanja” razrešiti sa Jadrankom Kosor prilikom zajedničkog susreta u Zagrebu, zakazanog za 20. oktobar. Kosorova je novinarima u Zagrebu kazala da nikakav zvaničan susret između nje i Pahora nije utanačen.

Lokalni mediji podsećaju da se sve to dešava na četvrtu godišnjicu početka hrvatskih pregovora sa Unijom, pošto „Hrvatska nultim danom smatra 3. oktobar 2005, kada je Karla del Ponte potvrdila punu saradnju zemlje kandidata sa Haškim tribunalom, iako je EU dala ’zeleno svetlo’ Zagrebu za taj korak tek 4. oktobra, u ranim jutarnjim satima”.

„Sa 28 otvorenih poglavlja od 33 o kojima pregovara sa EU, Hrvatska je od svih država koje se nalaze u čekaonici za ulazak u Uniju – najbliže tom cilju”, podseća „Delo”. Hrvatsku je spor sa Ljubljanom oko razgraničenja na kopnu (Istra, Prekomurje) i kontroli Piranskog zaliva odnosno pristupa Slovenije otvorenim vodama Jadrana – koštao 10 meseci zastoja u približavanju EU. Toliko je trajala slovenačka blokada koju je Ljubljana uvela decembra 2008. pošto je utvrdila da „pristupna dokumentacija koju je Zagreb predao Briselu prejudicira graničnu crtu u Jadranu i na kopnu”. Jandroković kaže da sada očekuje da hrvatski pristupni pregovori budu završeni do sredine 2010, iako je Hrvatska uoči slovenačke blokade računala da će taj deo posla završiti ove godine, a u Uniju ući naredne ili najkasnije 2011. Sad je sve pomereno za godinu dana.

Napredak u osamnaestogodišnjem sporenju oko međe između Slovenije i Hrvatske usledio je prošlog meseca posle sporazuma Pahor–Kosor u Ljubljani. Iako je Jandrokovićev manevar u Briselu neprijatno iznenadio vrh ovdašnje politike, slovenačka strana tvrdi da ima još aduta kojima može privoleti Zagreb da granični spor reši uoči ulaska u Uniju, nikako posle. Slovenija je već izrazila rezervu za tri „važna pristupna poglavlja – ribolov, okolina i spoljna, bezbednosna i odbrambena politika”. Razlog? Prejudiciranje granice.