Manastiri privlače poklonike i turiste

Manastire danas obilazi veliki broj ljudi – od posetilaca koji se nadaju da će im obilazak svetinje pomoći da ozdrave, do turista koji manastir gledaju samo kao verski kulturno-istorijski spomenik. Broj posetilaca u manastiru Mileševa ponekad je subotom i nedeljom i do 1.500 ljudi, kaže mati Ana, starešina manastira. Leti svetinju najviše pohode porodice koje odlaze na more ili se otuda vraćaju, a tokom cele godine Mileševa je na uobičajenoj maršruti poklonika koji idu na Ostrog.

– Posetioce imamo preko celog dana, nekada i pre šest sati ujutru kada počinje liturgija i kada otvaramo manastirske dveri. Dolaze nam ljudi iz Krajine, Nemačke, Švajcarske, Srbi iz dijaspore. Uvek je neko u crkvi kada grupa dođe, budući da se u Mileševi čuvaju velike svetinje, mošti tri svetitelja – kaže mati Ana.

Neka od monahinja ili duhovnik otac Nektarije zaduženi su u ovom manastiru da dočekaju goste, objasne im sve ono što ih interesuje, a u gostoprimnici sestrinstvo im najčešće spremi i posluženje.

– Pojedini ljudi su i dalje nemarni, ne vode računa o tome da su došli u posetu velikoj svetinji, da prolaze pored ćivota u kojem je ruka Svetog Save, dolaze u šortsevima, golih ruku i ramena, u crkvi drže ruke na leđima – upozorava mati Ana.

Svako je dobrodošao i u manastiru Đurđevi stupovi u Rasu kod Novog Pazara.

– Oni koji osećaju potrebu mogu i da prenoće, a već je uobičajeno da posetioce dočeka neko od monaha, ispriča im istorijat manastira, ali i da im objasni sve što ih zanima – kažu u bratstvu ovog manastira.

Monasi ističu da posetioci najčešće dolaze vikendom, sve se ređe dešava da im neko dođe neprikladno obučen, a oni koji zbog nedovoljne informisanosti ili iz nekih drugih razloga dođu tako mogu da se obuku u manastiru.

Među putnicima koji pohode manastire ima sve više mlađih ljudi, razlozi da se krene put svetinja su verski, duhovni, obrazovni, zdravstveni, putuju i vernici i ateisti, i pripadnici drugih veroispovesti, i domaći turisti i stranci. Nadležni kažu da bi teško mogli da izdvoje najčešće posećivane svetinje, na tom spisku se nekako uvek nađu Ostrog i Hilandar, a u programu putovanja su često i fruškogorski i ovčarsko-kablarski manastiri, Lelić, Mileševa, Studenica, Žiča, Đurđevi stupovi... Manastiri na Kosovu i Metohiji takođe bi mogli biti dodati ovom spisku, ali turistički radnici kažu da zbog komplikovane procedure oko organizacije retko vode grupe tamo.

Svaku grupnu posetu mora da odobri starešina manastira kako se ne bi remetio red i monaški život, objašnjava Gorica Đorđević, direktor turističke agencije „BG Laki trevl”.

– Kada se ugovori vreme posete, mora se poštovati i kodeks oblačenja u svetinjama, koji obično zahteva maramu na glavi i dugu suknju, duge pantalone i duge rukave, ali posetioci treba da vode računa i o svom ponašanju. Mnogi znaju kako se treba ponašati u ovakvim prilikama, a oni koji ne znaju, u našoj agenciji dobiju osnovna obaveštenja – kaže Đorđevićeva.

Veliko interesovanje za posetu manastiru Ostrog naša sagovornica objašnjava, između ostalog, i verovanjem da mošti svetog Vasilija, koje tamo počivaju, imaju isceliteljske moći. Pod Ostrog svoje klijente vodi i Nenad Vujović, direktor agencije „Vujović spid” iz Obrenovca, koji kaže da interesovanje u njegovom gradu za verski turizam nije toliko veliko kao u Beogradu.

– Mnogo ljudi kreće sa nama na put da bi posetili oca Joila u manastiru Svetih Kirila i Metodija kod Kolašina. On je godinama bio čuvar kivota svetog Vasilija Ostroškog, vrlo je vispren i mnogo ljudi kreće na put sa željom da porazgovaraju sa njim – kaže Vujović.

Sandra Momčilović iz beogradske turističke agencije „Sani trejd” vodi putnike u obilaske manastira na proleće i u jesen i kaže da ima mnogo zainteresovanih, među njima i Rusa i Grka.

– Najčešće organizujemo da se prenoći u nekom od obližnjih gradova, a turiste vodimo u manastire u centralnoj i jugozapadnoj Srbiji. Većina putnika zna kako treba da krenu na put i da moraju biti adekvatno obučeni, ali i monaštvo zna da se desi da neko putuje u trenerci, na primer, pa ispred većine manastira postoje korpe sa suknjama, pantalonama, majicama dugih rukava koje možete navući preko svoje garderobe – objašnjava Momčilovićeva.

Jedina registrovana poklonička agencija Srpske pravoslavne crkve na nivou cele Srbije je „Dobročinstvo”, a, osim njega, postoje još samo tri sestrinske agencije koje rade na nivou eparhija bačke i šumadijske, kao i Mitropolije crnogorsko-primorske. Naši sagovornici iz „Dobročinstva” kažu da od 1990. godine, kada je osnovano sa prvenstveno misionarskim zadatkom, nisu beležili periode stagnacije, kao ni da brojni oglasi i pozivi na poklonička putovanja koji su oblepljeni na banderama i autobuskim stajalištima nisu naudili njihovom poslovanju.