Ćorave bake

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić kaže da su mnoge vođe navijačkih grupa ugledni građani zbog „zasluga u političkom životu” i da neko upotrebljava navijače u političke svrhe, ali ne saopštava detalje ni o „zloupotrebljenima” ni o „naručiocima zloupotreba”. Ministar, dakle, zna nešto važno, ali zbog nečeg neće to javno da kaže. Prethodno je ministarka pravde Snežana Malović rekla da je čula kako je bilo pritisaka na sud da oslobodi navijače pohapšene zbog nasilja, ali javnost ni od nje ni od pravosudnih organa još nije čula ko se to drznuo da pritiska sudije.

Situacija liči na pomalo zaboravljena dečju igru „ćorave bake”. Igra se sastoji u tome da se jednom detetu povežu oči, da ono juri po prostoriji drugu decu i da nastoji da pogodi koga je uhvatilo. Svi učesnici igre se poznaju, svi su svesni da onaj koga je „ćorava baka” uhvatila ne može biti niko sa strane nego samo neko od prisutnih. Ali opet svi očekuju da dete sa povezom preko očiju pogodi ime deteta koje je uhvaćeno. Ako uspe, skida povez.

Naši ministri, makar sudeći prema izjavama koje su dali, sa priličnom izvesnošću znaju koga treba uhvatiti. Ako to kažu glasno, skinuće povez sa očiju i sebi i srpskom društvu. Ako ne mogu sada da kažu kako ne bi ugrozili istragu, mogu da obećaju da će reći čim se istraga završi. Jasnije oglašavanje ministara svakako bi ulilo veliki optimizam građanima koji su odavno zabrinuti zbog porasta nasilja, a sada postaju i ozbiljno uplašeni.

Ministar Dačić i ministarka Malović javno su nastupili nešto otvorenije od većine kolega, pa možda ne zaslužuju da budu „prozivani”. Ali ovde nije reč o tome ko koliko radi nego da li će sve skupa biti dovoljno da se napravi željeni pomak. Jer možemo da promenimo zakone i donesemo nove, ali ako se i dalje budemo igrali „ćorave bake” nastavićemo sa zlosrećnom praksom da ozbiljne društvene probleme shvatamo kao deo igre, a povez sa očiju javnosti neće biti skinut.

Ovde valja podsetiti na svojevrsni kontinuitet od petooktobarskih promena, bar kada je reč o policiji. Dušan Mihajlović, čovek koji je bio ministar unutrašnjih poslova u vladi premijera Zorana Đinđića, javno je govorio da policija zna sve o kriminalnim grupama, ali ni reč o njima nije rekao sve dok nisu ubili premijera. Tada su vlasti kriminalne grupe vezivale za režim Slobodana Miloševića, sa izuzetkom Demokratske stranke Srbije, koja je za kriminal optuživala Đinđića.

Situacija se promenila utoliko što Dačić danas kaže da bi neke od vođa navijačkih grupa možda trebalo „pozvati na proslavu 5. oktobra”. Promenila se, dakle, tačka sa koje nadležni ministar sagledava političku ulogu nasilničkih grupa u političkom životu. Naravno, bitno smo i napredovali jer je akcija poput protesta naoružanih pripadnika „crvenih beretki” danas ipak teško zamisliva, ali je prirodno da se od vlasti traži više.