Vampir i njegov učenik

Jedan od najkontroverznijih pisaca današnjice, Viktor Peljevin, uspeo je da učini rusku književnost nezaobilaznom za zapadnog čitaoca. I ne samo to - njegovi romani popularniji su u evropskim zemljama nego u samoj Rusiji. Peljevin vešto skriva svoj život, ne daje intervjue, ne dolazi na književna gostovanja, ali svake godine iznenadi publiku sa po jednim remek-delom. I čitaocu nije teško da, iako ne zna ništa o njemu, pretpostavi da je to čovek i pisac koji vidi stvari na pravi način, njihovu suštinu, da je to inteligentan, kritički duh, promućuran a pre svega izrazito duhovit i maštovit.
Savremena Rusija o kojoj on piše pomalo je pomerena, začudna, oneobičena, ali baš takva vrlo tačno i precizno prikazana. Peljevinove metafore su razgranate i fascinantne, ali vrlo jasne i nedvosmislene. Kada u "Čapajevu i Praznini" čitamo o istočnjačkom misticizmu, sekti Haldejaca, njihovim običajima i navikama, jasno nam je da su oni samo maskirani građani savremene Rusije i Evrope, koji nose sećanje na svoju sovjetsku prošlost. U romanu "Generation P", metafore više i nema, tu se eksplicitno i ironično govori o progresivnom poslovnom svetu, modernim marketinškim kompanijama, portofolio menadžerima, pranju novca. "Dijalektika prelaznog perioda iz niotkuda u nikuda" se vraća pojedincu, potpuno dezorijentisanom, opsesivnom zbog slike sveta kakvu smo zatekli u prethodnom romanu, ali za koga nismo zabrinuti pošto je on, naoko izgubljen, podsmešljiv i samo ironija i parodija svog vremena.

U "Svetoj knjizi vukodlaka" Peljevin se opet okreće alegoriji, mitu, slovenskoj kosmogoniji. Glavni junaci su slovenska božanstva Vuk i Lisica. Uz osnovni mitološki obrazac koji oni nose, u tim likovima je sabrana i prenesena moderna mitologija i ikonografija: zanosna i moćna prostitutka, državnici svodnici, biznismeni ljubavnici. Ali svi oni, prema mitu, imaju slabe tačke.

Najnoviji roman ima engleski naziv - "Empire V". Kada se poslednje slovo stavi na početak dobija se engleska reč koja prevedena na ruski ili srpski glasi Vampir. Očigledno da Peljevin ovde piše o carstvu vampira. Ko su današnji vampiri? To su fini, uglađeni, bogati poslovni ljudi, politički i kulturni "establišment", elita koja upravlja svetom, a čije je oruđe čovek. Mitsko sisanje čovekove krvi je za njih vulgarno i prevaziđeno. Oni danas iz čoveka isisavaju novac. Čovek je, poručuje Peljevin, njihovo oruđe za prijatan život i opstanak i to je jedina svrha njegovog postojanja.

Na koji način vampirska elita to kontroliše i upravlja čovekom - pomoću dve opšte poznate veštine, nedavno uvedene među ljudski svet, a koje se smatraju prestižom i imponujućim. To su glamur i diskurs. Sve to uči glavni junak romana, Roma, običan momak, neko ko je imao viziju, želeo pravu profesiju, fakultet za istočnjačke studije, a iz nedostatka podrške, kako svoje sredine tako i finansijske, kao jedina perspektiva ukazuje mu se da radi kao fizički radnik.

Susret sa predstavnikom vampira, vampirskim učiteljem, ulazak u taj svet, podseća pomalo na bulgakovljevsku situaciju. Slično kao tamo, svet iz kojeg se izašlo bolje se sagledava i razume kad se posmatra spolja. Ali Roma saznaje i kako funkcioniše svet privilegovanih, svet elite. Podvale, prljave igre, borba za položaj i tamo postoje, možda čak i izraženije nego u svetu (običnih) ljudi. Od besperspektivnog pripadnika izgubljene mlade generacije našeg vremena, s početka romana, Roma se uspinje do vrha vampirske piramide. Ne samo što postaje jedan od njih, već osvaja vampirsko carstvo. Samo put uopšte nije trnovit i težak, kako bi se možda očekivalo, već vrlo jednostavan, čak banalan - kao što je uvek i bio, od postanja pa naovamo, preko žene, preko samo jednog (vampirskog) ugriza.

Da li je Peljevin samo zabavan i duhovit ili nam se podsmeva? Ili je, možda, strahovito ozbiljan i opominjući? Kad pročitate bilo koju njegovu knjigu, shvatićete da je sve od ovoga.