Za sve je kriva „Bolonja"

Oko 1.000 studenata Beogradskog univerziteta protestovalo je juče zahtevajući da im se olakša upis u narednu godinu studija. Nezadovoljni akademci okupili su se na Trgu Slavija, odakle su prošetali do zgrade Vlade Srbije u Nemanjinoj ulici i nadležnima predali svoje zahteve.

Studenti predlažu da se sabiraju bodovi sa svih godina studija umesto da se računaju samo bodovi sakupljeni u tekućoj godini, zatim da se svim studentima koji su u školskoj 2008/2009. godini ostvarili najmanje 48 bodova omogući upis naredne godine studija u statusu budžetskih akademaca, kao i da se utvrde budžetske kvote za master i doktorske studije.

Student prorektor BU Sonja Nektarijević istakla je da za ispunjenje tih zahteva nisu potrebne nove izmene Zakona o visokom obrazovanju, već da je dovoljan zaključak Vlade Srbije. Student prodekan Tehnološko-metalurškog fakulteta Vladimir Smuđa rekao je da konačno rešenje zahteva očekuje do kraja nedelje.

Međutim, prorektor Univerziteta u Beogradu dr Neda Bokan za naš list kaže da bi prvo fakulteti koji su u sastavu BU trebalo da dostave svoje podatke o prolaznosti i rezultatima studenata iz poslednje tri upisane generacije, a posle toga, 14. oktobra će zasedati Senat Univerziteta. Ona u ovim zahtevima ne vidi jake argumente bez prave analize dosadašnjih rezultata, a pogotovo ne sada kada je već počela nova školska godina.

– Reforma ne može da traje samo godinu dana i ako postoji potreba da se nešto menja, ako su neke greške uočene, zašto ne pomoći studentima, kao što je već urađeno kada smo dobili one prve podatke o katastrofalnoj prolaznosti od 16 odsto. Inače, prag od 60 bodova je uveden novim zakonom 2005. godine i čim smo primetili lošu prolaznost studenata usvojena je granica na 37 bodova kao minimum da se zadrži budžetski status – podseća dr Neda Bokan, koja je učestvovala i u izradi izmena Zakona o visokom obrazovanju.

(/slika2)Prošle godine je, takođe nakon jesenjih protesta studenata, skupštinskim izmenama ustanovljen četvorogodišnji prelazni period za punu primenu „Bolonje”, koji podrazumeva postepeno povećavanje uslova za upis (u školskoj 2007/2008. najmanje 42 ESP boda, u školskoj 2008/2009. najmanje 48 bodova i u 2009/2010. najmanje 54 ESP boda), tako da će se svih 60 bodova zahtevati tek 2012.

Na naše pitanje da li su za lošu prolaznost krivi strogi profesori, preobimni nastavni planovi i programi i to što je „Bolonja” loše sprovedena na pojedinim fakultetima, kao što tvrde studenti, naša sagovornica odgovara da je diskutabilno da li je neki profesor strog ili – dosledan i objektivan i podseća da akademci tokom čitave godine imaju prilike da kažu svoje mišljenje:

– Studenti imaju svoje predstavnike na dva nivoa kada se odlučuje o studijskim programima i u nastavno-naučnim većima fakulteta i u Senatu Univerziteta, dakle imaju prilike da utiču na izmene i da se čuju i njihove primedbe. Sigurno je da jedna dobra analiza mora da se uradi, a pitanje je i kakvi bi se rezultati dobili kada bismo uporedili naše i studije njihovih kolega iz Evrope. Možda bismo došli do zaključka da su naše studije manje zahtevne – kaže dr Neda Bokan, dodajući da Srbija mora da se uklapa u evropski akademski prostor.

S druge strane, Vladimir Smuđa, student prodekan Tehnološko-metalurškog fakulteta, kaže da gradivo nije racionalizovano niti prilagođeno mogućnostima prosečnog studenta.

– Nemoguće je da 70 odsto akademaca ne može da sakupi tih famoznih 48 poena. To automatski znači da nešto nije u redu sa planom i programom. Najveći problem imaju studenti sa prirodnih fakulteta, Tehnološko-metalurškog i Građevinskog. S druge strane, zbog toga što svaki profesor „Bolonju” tumači kako mu odgovara imamo one fakultete na kojima se lako čiste godine – tvrdi ovaj akademac.

S. Gucijan

---------------------------------------------------------

Svaki peti student „očistio” godinu

Poslednji poznati podaci pokazuju da je u školskoj 2007/2008. godini tek nešto više od 20 odsto beogradskih studenata prve godine upisalo drugu godinu bez ijednog prenetog ispita. Oko 42 odsto akademaca je krenulo u drugu godinu sa jednim ili više nepoloženih ispita, dok su svi ostali obnovili godinu.