Uvek pratim svoje srce…

Doskoro je Anat Koen bila najveća nada na svetskoj džez sceni, a danas je ova kantautorka, klarinetistkinja i saksofonistkinja, rođena u Izraelu, kako kritičari kažu, glas svoje generacije. Tri godine zaredom Koenova osvaja priznanje svetske asocijacije džez novinara u kategoriji klarinetista, a čuveni muzički magazin „Daunbit” redovno je svrstava u vrh svojih godišnjih lista u nekoliko kategorija. „Anat Koen je obogatila džez rečnik”, „Ona je muzički putnik po svetu koji voli da `zakuva` stvar”, „Mlada, ambiciozna, atraktivna – šta ćete više”…samo su neki od opisa ove džez dame u američkoj štampi.

Svestrana, energična i multitalentovana Anat Koen jedna je od zvezda ovogodišnjeg, 25. po redu Beogradskog džez festivala. Koenova će sa svojim bendom nastupiti trećeg dana ovog festivala, 31. oktobra u Zadužbini Ilije M. Kolarca. U intervjuu za „Politiku” izraelska džez zvezda, koja već deceniju živi u Njujorku, priznaje da je veoma uzbuđena što prvi put dolazi u srpsku prestonicu.

– Drago mi je što dovodim svoj bend, jer su u pitanju fantastični muzičari iz Njujorka. Sviraću svoju muziku, ali i muziku koju volim i srećna sam što ću moći da je predstavim srpskoj publici.

Priseća se da joj se kao detetu veoma sviđao zvuk klarineta, a kada se upisala na konzervatorijum u rodnom Tel Avivu predložili su joj da izabere ovaj instrument, jer su imali bend kome je baš bio potreban klarinet. Naravno, pristala je. A tenor saksofon je počela da svira, takođe, na konzervatorijumu, gde je postala i član big benda i diksilend benda. Tako se i upoznala sa džezom i zavolela ga.

I braća Anat Koen su muzičari, tako da ona ima, kako kaže, jednu veliku muzičku porodicu.

– Moj stariji brat Juval svira saksofon, a mlađi Avišaj je trubač. Oni su pohađali isti konzervatorijum kao i ja, i stalno smo svirali zajedno…Uvek me je inspirisao njihov talenat, strast prema muzici, a to što su stalno bili oko mene pomoglo mi je da nikad ne posumnjam u svoju odluku da se bavim muzikom.

Anat Koen je čak svirala saksofon i u vojnom bendu, dok je služila, za sve žene u Izraelu, obavezni vojni rok.

– U Izraelu, znate, svi moraju da služe vojsku. Imala sam sreće da me izaberu da sviram u big bendu. Nažalost, nismo svirali toliko džez, više smo izvodili izraelsku pop muziku. Ali, bilo je to sjajno iskustvo za mene.

Posle školovanja u domovini, završila je i čuveni bostonski koledž Berkli. Do muzičkog usavršavanja u Americi došlo je sasvim slučajno, jer je, kao veliki talenat, dobila stipendiju za Berkli i otisnula se na dalek put.

– Berkli je veoma važan za sve što sam uradila u svom životu. To je fantastičan koledž, zato što se tamo muzikom bavite 24 sata. Budite se uz muziku, dišete muziku, živite sa muzikom i svi oko vas su tu iz istog razloga – muzike. Osim toga, internacionalna zajednica u Berkliju je veoma velika, tu su studenti iz celog sveta koji u džez unose elemente svojih folklora, tako da se tamo svira džez sa uticajima brazilske, argentinske, kolumbijske…muzike. Posle susreta sa ljudima iz celog sveta, naučila sam da treba da budem otvorena prema svetu, da pokušam da razumem različite kulture, jezike, muziku…

Poslednjih deset godina živi u Njujorku. O tome koliko je tranzicija iz Izraela u Ameriku bila teška za nju i kako je baš Njujork odabrala kao mesto za život, gošća Beogradskog džez festivala kaže:

– Koliko god da mi je Boston u početku delovao veliki u odnosu na Tel Aviv, toliko mi je i Njujork bio ogroman u odnosu na Boston. U Bostonu je bilo mnogo studenata iz Izraela, bila su tu moja braća, tako da sam se u tom gradu osećala prijatno. Dobra stvar u celoj priči jeste u tome što je dosta mojih prijatelja sa Berklija, takođe, nastavilo život u Njujorku. U početku sam se malo plašila Njujorka, te veličine, ali onda sam rekla sebi: „Ja to mogu!” Kasnije sam shvatila koliko je fantastičan grad, tamo se stalno nešto dešava, non-stop ste u pokretu, ljudi su neverovatno kreativni, a koje god muzike da se setite, možete je pronaći ovde, uz najbolje muzičare na svetu. Ako želite da se usavršavate, Njujork je idealno mesto. Tel Aviv mi često nedostaje, plaža, sunce, hrana, naravno roditelji najviše, ali na sreću, kad god mogu ja odem do svog rodnog grada.

Jedna je od najsvestranijih džezerki današnjice. Predvodi bend, komponuje, aranžira, svira saksofon i klarinet, u svojoj muzici kombinuje uticaje modernog i tradicionalnog džeza, brazilskog zvuka, tanga, afro-kubanskih stilova, jevrejskog folklora…A sve to postiže, kako nam u šali kaže, zato što nikad ne spava. Iako iza sebe već ima nekoliko nagrada i brojne hvalospeve kritičara, to joj ne znači mnogo.

– Ne osećam da sam posebna. Ja sam samo jedna od mnogih koji samo rade ono što vole. Srećna sam što postoji publika koja sluša ono što radim. Lepo je biti priznat, ali to ne menja kreativni proces. Uostalom, ko zna šta ću raditi za tri godine, jer ja uvek pratim svoje srce i stalno učim.