Dno okeana prekriveno plastikom

Tone plastičnog otpada prekrivaju Aziju. Velikom brzinom se pune deponije koje bi uskoro mogle da se prepune. Privatni preduzetnici i vlade zemalja ovog kontinenta spremni su da ulože novac u nove tehnologije kojima bi se plastika ponovo pretvorila u njen osnovni sastojak – naftu.

Na dnu severnog dela Tihog okeana nalazi se ogromna količina plastičnog otpada – čak oko 300 miliona tona. To đubre u dubinama ima površinu kao polovina teritorije Teksasa i predstavlja ogromnu pretnju za morsku floru i faunu. Ovaj otpad nanele su morske struje čak iz severne Azije i Severne Amerike.

Dag Vudring, vođa projekta „Kajsei” koji sprovodi mala grupa stručnjaka za pitanja životne sredine i privatnih preduzetnika iz Hongkonga, Londona i Kalifornije, nedavno je dobila priznanje od Ujedinjenih nacija za istraživanje na temu kako da se sakupi plastika iz Pacifiku i pretvori u – dizel-gorivo.

Reciklaža plastike je tek početak realizacije ovog projekta, kažu naučnici, uz upozorenje da 80 odsto svih vrsta otpada u okeanu stiže sa kopna.

„Mnoge zemlje nemaju dovoljno deponija pa onda pale smeće ili ga jednostavno bacaju u vodu”, kaže Dag Vudring.

Deponije u čitavom svetu, kao što je u gradu Rajong u Tajlandu, gde su se okupili ekolozi iz desetak zemalja, nemaju više slobodnog prostora. Urbana područja koja se šire nemaju mesta za izgradnju novih deponija.

Santivi Paničkul, stručnjak za pitanja čovekove okoline i izvršni direktor organizacije „Single Point Energy and Environment”, tvrdi da ima rešenje za ovaj tajlandski i druge gradove. „Tehnologija će pretvoriti molekule u lanac nafte i gasa i vratiti plastiku u njenu prvobitnu formu”, tvrdi Paničkul.

Oko 10 tona plastičnog otpada, kao što su kese iz samousluga i butika, delovi bele tehnike, igračke, kompjuteri i oprema za kancelarije, može da „nahrani” mašinu koju su oni predstavili, i to samo u toku jednog dana. Ona proizvodi do 28 barela tečnog goriva u jednom danu koje se, zatim, prodaje rafinerijama nafte.

„Nameravam da nagovorim vladu moje zemlje da prihvati program pretvaranja plastičnog otpada u energent jer je Tajland u opasnosti da bude zagušen ogromnim količinama plastičnog otpada, otprilike oko 2,5 miliona tona godišnje”, naglašava Paničkul, a prenose svetski mediji i agencija Fonet.

Ova mašina košta oko dva miliona dolara. „Ta cena nije visoka jer se može otplatiti u roku od pet godina. Uz povratak uloženog novca, zaradu, čuva se i prirodna sredina”, ukazuje Paničkul.

Uprkos visokoj ceni, još dva grada u Tajlandu prihvataju ovu tehnologiju, što je znak da su lokalne vlasti spremne da finansiraju stvaranje čistije životne sredine.