Bolnička hrana završava u kontejneru

Kakva se hrana servira u bolnicama i koliko obroka završi u kontejnerima, pitanja su o kojima se u Evropskoj uniji države sistemski bave tražeći magičnu formulu dobre nege pacijenata i što racionalnije potrošnje novca iz zdravstvenih fondova.

Poslednja istraživanja u Srbiji pokazuju da je svaki četvrti pacijent pothranjen, a da oko 70 odsto bolesnika ne pojede ni četvrtinu ili ništa od obroka koje dobiju u ustanovama u kojima se leče.

– Do sada je pojam bolničke hrane isključivo vezivan za bolničku kuhinju. Međutim, postoji prava revolucija u ovoj oblasti, a to je uvođenje kliničke ishrane. To su pripremljeni ili fabrički obroci koji se piju ili daju kroz venu, a to zavisi od stanja pacijenta i dijagnoze koja je postavljena – kaže dr Marina Panišić, predsednica Nacionalnog udruženja za parenteralnu i enteralnu ishranu Srbije i hirurg na Vojnomedicinskoj akademiji.

Ovakav sistem, dodaje, sprovode nutritivni timovi koji izračunavaju jednodnevne potrebe za hranom svakog pacijenta u zavisnosti od stanja u kojem se nalazi. Kod komplikovanih slučajeva lekari zajedno određuju koja vrsta hrane se daje, na koji način i koja količina prema individualnim dnevnim potrebama.

Ishrana pacijenata na sondu ili kroz venu (enteralna i parenteralna ishrana) počela je da se primenjuje još pre 19 godina na VMA, ali samo kada je reč o pacijentima u kritičnom stanju.

Kako pothranjenost, odnosno neadekvatna ishrana, utiče i na višu stopu smrtnosti, dužinu bolničkog ležanja, a time i troškove lečenja, dr Panišić očekuje da Ministarstvo zdravlja počne da se bavi i problemom ishrane pacijenata u bolnicama, bar podjednako koliko se bavi gojaznošću stanovništva.

Prema njenim rečima, od 2003. godine, kada je osnovano udruženje NUPENS, insistira se na edukaciji lekara kako bi se nutricija, odnosno ishrana, uvela u zdravstvo. Postavlja se pitanje da li je ovakva ishrana skupa za Srbiju.

Dr Panišić naglašava da svetska statistika pokazuje da je ona jeftinija ukoliko se uzme u obzir da se uz pomoć ovakvih obroka pacijent neuporedivo brže oporavlja, pa se skraćuje i vreme njegovog lečenja u zdravstvenoj ustanovi.

Još jedna od teškoća koje onemogućavaju veću rasprostranjenost ove ishrane u bolnicama jesu propisi:

– Problem je što hrana nije registrovana kao lek. Postoje pacijenti kojima je ta hrana dodatak, ali i oni kojima je zaista lek. Zato i ne možemo da je propisujemo na recept kod određenih dijagnoza.. Hrvatska je u ovoj oblasti veoma napredovala. Oni su imali hranu na recept, pa su posle zaoštrili propise, pa pacijenti sada plaćaju 20 odsto participacije.

Stručnjaci se u Evropi bave vrlo ozbiljno ovim problemom. U poslednje tri godine se realizuje program „Nutrišn dej“.

Reč je o studiji koja se obavlja jednom u godini i tog dana se anketiraju pacijenti – koliko jedu, na koji način i da li su zadovoljni.

Na taj način se dobijaju relevantni podaci, jer je samo najnovija studija obuhvatila 50.000 pacijenata u više od 40 zemalja.

Kakvi su rezultati ove akcije u Srbiji govori asistent dr Ivan Palibrk, šef jedinice intenzivne nege u Prvoj hirurškoj klinici:

– Oko 60 odsto bolesnika koji su hospitalizovani navodi da su pre dolaska u bolnicu izgubili u telesnoj težini. Petina je oslabila više od osam kilograma. Razlozi za to su najčešće gubitak apetita, mučnina, problemi sa žvakanjem i gutanjem. To su znatni gubici za osobe koje dolaze da se podvrgnu nekoj hirurškoj intervenciji, pre i posle koje neko vreme neće moći da se adekvatno hrane. Veoma je važno da bolesnici koji su hospitalizovani imaju odgovarajuću ishranu koliko je to moguće – objašnjava dr Palibrk.

(/slika2)Ova studija dala je još alarmantnih pokazatelja. Veliki broj pacijenata izjasnio se da su bili prinuđeni da dokupljuju hranu na kiosku, a većini je obroke donosila rodbina, jer je bolnička hrana bila neukusna, nedovoljna ili neprilagođena njihovom ukusu ili potrebama.

Neki od rezultata ove ankete, kaže naš sagovornik, mogli su da se naslute i bez studije, ali prvi put imamo konkretne, brojčane dokaze koji su zasnovani na stvarnoj situaciji. Pokazalo se da je moguće pratiti, proučavati i vrednovati i taj deo lečenja obolele osobe na vrlo jednostavan način.

– Zato ishrana u bolnici mora da prati potrebe i navike bolesnika bez obzira na to što u izboru ima više od 15 različitih dijeta koje zadovoljavaju zdravstvene potrebe obolelih. Sve što je potrebno za normalan život oboleli dobija koristeći razne emulzije masti, rastvore ugljenih hidrata, aminokiselina, vitamina, minerala – kaže dr Palibrk.

Pravilno korišćenje enteralne i parenteralne ishrane omogućava da se sada mogu vršiti i veliki hirurški zahvati a da tokom dugotrajnog oporavka oboleli ima adekvatnu ishranu i na taj način da se podrže druge terapijske mere, ističe dr Palibrk.

Cilj lekara koji se zalažu za uvođenje kliničke ishrane jeste da je pacijenti dobijaju kao lek na račun bolnice.

Do pre dve godine na našem tržištu je bio samo jedan proizvođač ovakve hrane. Danas ih ima nekoliko, a preduslov da i druge vodeće fabrike počnu da posluju u Srbiji jeste promena propisa i zakonskih okvira kakvi postoje u Evropskoj uniji.

Ivana Albunović - Jelica Antelj

------------------------------------------

Pothranjenost tihi ubica

U Srbiji ne postoji podatak koliko je odraslih ljudi pothranjeno, odnosno koliko ih se loše hrani.

Ovaj tihi ubica 21. veka, kako ga stručnjaci u svetu nazivaju, nevidljiv je golim okom. Kod nas bi se mogao možda prepoznati već u statističkom podatku da samo u srpskoj prestonici više od 100.000 ljudi živi na rubu egzistencije, a za hranu mesečno troši oko 8.000 dinara.

Stručnjak za ishranu prof. dr Jagoda Jorga sa Medicinskog fakulteta kaže da se pothranjenost kod odraslih građana, nažalost, ne prati sistematski.

Kontrolišu se jedino deca do pet godina, jer to finansira Unicef, kao projekat u zemljama u razvoju. Poslednji podaci iz 2005. godine su više nego alarmantni, jer pokazuju da od sedam do osam odsto dece zaostaje u rastu.

– Kad se kaže pothranjenost ljudi misle da je to mršavost. Ovaj podatak upućuje da deca ne dobijaju ni dovoljno kalorija, belančevina, kalcijuma i drugih vitamina, koji su neophodni za normalan rast – kaže dr Jorga.

Prema njenim rečima, podatak o broju siromašnih navodi na zaključak da se loše hrane.

– Kada bi se to i kod odraslih sistematski pratilo, došli bismo do saznanja da je strahovito mnogo onih koji su zapravo pothranjeni, ne samo u smislu telesne težine, nego i nedostatka važnih materija koje utiču na imunitet i pojavu bolesti. Ako neko jede hleb i mast, on neće smršati, ali će biti loše uhranjen – objašnjava naša sagovornica.