Jure rum, zaboravili teroriste

Američke službe za bezbednost su zarad zaplene kubanskog ruma i cigara i kažnjavanje njihovih donosilaca zapostavile borbu protiv terorista i narkodilera. Tako ukratko glasi zaključak Državne nadzorne komisije (SAD) koja je pripremila izveštaj o tome kako radi služba za carinsku i graničnu kontrolu. Ovo odeljenje, koje je posle terorističkog napada 11. septembra pripalo tada osnovanoj Agenciji za domovinsku bezbednost, zaduženo je da dodatno pretresa putnike koji ulaze u Ameriku kako se među njima ne bi našao neki narkotrafikant ili bombaš. Ispostavilo se, međutim, da se čuvari američke bezbednosti više zanimaju za američke putnike koji čarterom sleću preko neke treće stanice i donose đakonije iz zemlje koja je još od Kenedija blokirana najrigoroznijim sankcijama.

Od 2000. do 2006. godine 60 odsto svih kontrola i kazni koje je izrekla ova bezbednosna agencija na aerodromu u Majamiju odnosilo se na robu ili prekršaje u vezi sa embargom na promet robe i ljudi sa Kubom, kaže se u izveštaju do čije je kopije došao "Njujork tajms" pre nego što će se razmatrati u Kongresu. Analiza konstatuje da je bezbednosna služba pobrkala lončiće i da je zanemarila svoju prvobitnu misiju da spreči teroriste i kriminalce da uđu u SAD. Umesto toga ona se bavi beznačajnim prestupima kakvi su unošenje poneke kubanske cigare ili flaše pića u Floridu.

U odgovoru na ovaj izveštaj Stejt department je saopštio da je zakon o zabrani trošenja američkog novca na Kubi bez autorizacije iz Vašingtona značajno sredstvo u politici izolacije kubanskog režima. Ukoliko bi embargo omekšao, to bi, po mišljenju Vašingtona, omogućilo nasledniku Fidela Kastra (za sada je to Raul Kastro, ali ima naznaka da bi tranzicija mogla da se ubrza preko mlađe generacije političara) da nastavi jednopartijski komunistički sistem, sa povećanim rezervama u budžetu.

Otkako je Bušova administracija 2004. dodatno zaoštrila sankcije, broj američkih posetilaca spao je sa 84.500 (2003) na 37.000 (2006). Kako tvrde funkcioneri u Havani, SAD ulažu ogromna sredstva i napore da obeshrabre i osujete putovanje na Kubu. Većina onih koji se ipak odluče da odu na karipsko ostrvo, jer tamo imaju oca, majku ili dete, prethodno po zakonu dobiju odobrenje i pečat za svoje nepodobno putovanje u Vašingtonu. Ali ta ćaga im ne dopušta da iz rodne zemlje donesu bilo šta, jer time krše embargo. Čarteri iz Havane stižu u Majami uglavnom nešto pre podneva. Kada putnici pokupe svoj prtljag sa trake, kontrolori ih prevode u odvojene sobe gde se vrši pretres i dele kazne. Za to vreme putnici iz drugih krajeva sveta mogu da se provuku i sa pokojom bombom.

Prošle godine 290 Amerikanaca kažnjeno je zbog pokušaja unošenja kubanskih proizvoda. Premda kazna za ove prekršaje može da bude i 50.000 dolara, većina ih je za svoj "ćef" platila oko hiljadu dolara. Ove godine 13 Amerikanaca kažnjeno je novčano zato što su pokušali da preko Interneta naruče kubanske cigare. Najveću kaznu platila je jedna američka turistička agencija zato što je omogućavala Kubancima sa američkim državljanstvom da preko nje kupuju aviokarte za izolovanu zemlju – platila je 182.000 dolara. 

Rum je još od sedamnaestog veka išao na ruku pobunjeničkoj aromi. Oko njega su se na moru između dve teritorije vodili piratski ratovi, da bi Amerikanci krenuli na Kubu u potragu za opojnim napitkom u vreme prohibicije. Rum je obožavao i jedan od najvećih američkih pisaca Ernest Hemingvej, koji je sa Kastrom ponekad išao na pecanje velikih riba. Ribari sa Floride odvajkada razmenjuju dimljenu ribu za kubanski rum. 

Kažu da je ovo kubansko piće toliko opojnije od bilo kojeg drugog na bilo kom kraju sveta da su zarad njegovog unošenja današnji moderni pirati spremni da žrtvuju i hiljade dolara kazne u slučaju da budu otkriveni. A da su, kako se vidi iz izveštaja američkih nadzornika, bezbednjaci u stanju, u potrazi za rumom, da propuste sve druge teroriste.