Bomba se čas vidi, čas ne vidi

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 10. oktobra – Po principu „sad je vidiš, sad je ne vidiš”, trenutno je aktuelna faza – da se vidi. Dok je samo pre dve godine uverljivo obrazložio da je Iran efektivno obustavio program čiji je cilj nuklearna bomba, američki obaveštajni establišment sada revidira stav i, pozivajući se na poverljivi izveštaj Međunarodne atomske agencije (IAEA), globalnog inspektora svih nuklearnih instalacija, obelodanjuje da je Teheran „došao do dovoljno informacija da bi mogao da projektuje i proizvede funkcionalno atomsko oružje”.

Do ovog velikog obrta, u ekskluzivnom članku „Njujork tajmsa”, čiji novinari ne imenuju izvor, ali koji nije teško dokučiti, došlo je pošto su za momenat bile smanjene napetosti oko toga da će Iran koliko sutra postati novi, nepozvani član kluba nuklearno naoružanih sila. Na sastanku visokih funkcionera članica SB, Nemačke i prvog diplomate EU Havijera Solane sa iranskim pregovaračima, postignuta je saglasnost da inspektori IAEA posete novootkriveno postrojenje za obogaćivanje uranijuma u Komu, a da se razgovori o potpunoj obustavi iranskog programa nastave.

Pitanje koje ne glasi da li Iran ima program izgradnje nuklearnog oružja, nego koliko je blizu sopstvene atomske bombe, jedno je od najdelikatnijih ne samo na Bliskom istoku, nego i prioritet američke spoljne politike, pri čemu se polazi od pretpostavke da će Vašington učiniti sve da to spreči, od međunarodno usaglašenih sankcija, do unilateralnog bombardovanja. U ovom momentu, Iran, sa raketama i atomskim bojevim glavama na njima, ovde se uzima kao pretnja broj jedan nacionalnoj bezbednosti.

Promena uverenja o tome da li je bomba nadohvat ruke teokratskog režima, ili samo njegova još neostvariva želja, rezultat jedne izuzetno složene diplomatsko obaveštajne igre u kojoj je više aktera. Reč je i o jednoj od najvećih špijunskih operacija u poslehladnoratovskom miljeu.

CIA je tako pobrala aplauze prošlog meseca, kada je Obama, u društvu sa Sarkozijem i Braunom, u specijalnom obraćanju javnosti na samitu G-20 u Pitsburgu, obnarodovao da je otkriveno novo nuklearno postrojenje koje je Teheran pokušao da zabašuri tako što je, saznavši da je tajna provaljena, o tome, tri dana ranije, jednim šturim pismom obavestio IAEA.

To otkriće je verovatno doprinelo iranskoj popustljivosti na potom održanim pregovorima u Ženevi, na kojima je predstavnik Teherana učinio ustupke, ali, po opštem uverenju, nije odustao. Iran nikad nije priznao da radi na nuklearnom oružju, već samo na razvoju nuklearne tehnologije za energetske i medicinske svrhe, ali simultani rad na raketnoj tehnologiji i dualna primena obogaćenog uranijuma koji proizvodi, ta pravdanja Zapadu nisu uverljiva.

Kako je i odakle na globalnom nuklearnom bazaru došao do atomskog „znati kako”, nije više velika tajna, ako je verovati otkriću londonskog „Tajmsa” o tome da je izraelski premijer 7. septembra bio u tajnoj poseti Moskvi – da bi Rusima predočio spisak nuklearnih eksperata koji su angažovani u iranskom programu nuklearne bombe.

Analizirajući ovu vest, američka analitička agencija Stratfor, koja ima reputaciju da je „CIA u senci”, za mogući ruski motiv da učestvuje u ovome vidi složenu geopolitičku procenu Moskve da joj Amerika, posle „narandžaste revolucije u Ukrajini”, neposredno ugrožava nacionalnu bezbednost.

Iz toga je izvučen zaključak da izbor načina da se Iranci zaustave u svojim atomskim ambicijama – sankcije ili američko bombardovanje – zavisi od Rusije.