Kačinjski potpisao Lisabonski ugovor

Prema izveštajima agencija
Varšava – Posle dugog odlaganja i pronalaženja mana Lisabonskom ugovoru, poljski predsednik Leh Kačinjski konačno je juče potpisao ovaj sporazum koji predviđa jačanje institucija Evropske unije (EU).

Brojni evropski zvaničnici, koji su dugo iščekivali ovaj potez Kačinjskog, prisustvovali su svečanom potpisivanju u predsedničkoj palati. Među njima su bili i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, švedski premijer Fredrik Rajnfelt i predsednik Evropskog parlamenta Ježi Buzek.

Kako javljaju svetske agencije, izrazito konzervativni i evroskeptični poljski predsednik objasnio je ovom prilikom da se na njegov potpis toliko dugo čekalo jer se zalagao za to da svaki narod suvereno odlučuje o ratifikaciji sporazuma, kao i za to da glas svake zemlje ima jednaku težinu. „Svejedno je da li je to glas Nemačke, najveće države ili Malte, najmanje u Uniji”, kazao je Kačinjski.

On je istakao da EU ostaje savez suverenih nacionalnih država koji treba da ostane otvoren za prijem novih članica, uključujući balkanske zemlje.

„Evropa ne sme da im kaže ’ne’, ne samo zapadnom Balkanu koji je već dobio zeleno svetlo, već i zemljama iz našeg civilizacijskog kruga, jugoistočnim susedima Poljske, Ukrajini i Gruziji”, rekao je Kačinjski.

Predsednik Poljske je ponosan na to što je od briselskog kluba uspeo da izdejstvuje ustupke i na ove garancije gleda kao na veliki politički uspeh. Poljska nije uspela da dobije samo jedan od 14 ustupaka koliko je zahtevala.

Delovi Lisabonskog sporazuma koji se odnose na osnovna ljudska prava neće biti obavezujući za Veliku Britaniju i Poljsku. London nije želeo da se obaveže na poštovanje onih odredaba koje se odnose na prava na štrajk radnika. Varšava je tražila da joj Lisabonski ugovor ne nameće promenu nacionalnih porodičnih i običajnih zakona.

Posle ratifikacije u Varšavi, reformama u Briselu stoji na putu još samo jedan ovakav događaj u Pragu. I Irci, koji su važili za najveću prepreku jačanju EU, na ponovljenom referendumu 2. oktobra ipak su rekli „da” većim nadležnostima EU, pa je Češka jedina od 27 zemalja članica EU koja nije potvrdila ovaj dokument.

Češki premijer Jan Fišer i ministar za evropska pitanja Štefan File pozdravili su poljsko „da” Lisabonskom ugovoru.

„Verujemo da će Lisabonski sporazum stupiti na snagu do kraja ove godine”, saopštio je ministar File.

Češka se našla na putu evropskih reformi kada je njen evroskeptični predsednik Vaclav Klaus odložio potpisivanje „Lisabona” tražeći da i njegova zemlja, poput Poljske i Velike Britanije, dobije izvesne ustupke. On je zahtevao da Češka ne bude obavezna da u određenim oblastima primenjuje Povelju osnovnih prava koja će važiti za sve druge zemlje Unije.

Klaus je prekjuče ponovio da neće staviti potpis na ugovor kojim bi trebalo da se prošire nadležnosti Brisela i ustanove funkcije predsednika i ministra spoljnih poslova EU, sve dok Unija ne ispuni češke zahteve. Oba doma češkog parlamenta već su usvojila sporazum.

Češki premijer je kazao da ne namerava da ponovo otvara proces ratifikacije.

Ono što bi odobrovoljilo Klausa da ne odugovlači sa potpisom na koji se čeka od prošle godine je, kažu analitičari, pristanak ostalih članica EU na češke zahteve. Evropski lideri bi tada jasno morali da priznaju ustupke Češkoj, baš kao što su pre ponovljenog irskog referenduma izašli u susret Dablinu i zbog čega je, makar delimično, drugi irski odgovor bio „da”.