Strože kazne za silovatelje

Beograđanka M. S. (29) prepoznala je pre nekoliko dana u gradskom prevozu čoveka koji ju je silovao pre šest i po godina. Materijalni dokazi potvrdili su optužbe koje je M. S. iznela u policiji, pa su osumnjičenom za silovanje stavljene lisice.

M. S. je muškarca, koji ju je 28. aprila 2003. godine napao u Zaplanjskoj ulici, prepoznala u autobusu koji saobraća na liniji 31. Bio je sa suprugom. Kada je izašao iz autobusa, M. S. je krenula za njim i ženom. Zaustavila ga je, skupila hrabrost i rekla mu: „Ti si me silovao.”

On je negirao tvrdeći da je uopšte ne poznaje. Devojka ga je pred suprugom pozvala da zajedno odu u policiju i tamo dokaže da je nije silovao. Osumnjičeni je pristao da bi supruzi dokazao da je nevin. Nije se nadao da je sačuvan DNK profil osumnjičenog, koji je odmah nakon silovanja uzet sa donjeg veša devojke… Posle saslušanja kod istražnog sudije, osumnjičenom je određen pritvor.

– Krivičnim zakonikom, pored ostalih, obuhvaćena su i krivična dela protiv polne slobode. Krivičnim delima iz ove grupe inkriminišu se seksualne radnje u situacijama kada ne postoji svesni i voljni pristanak lica prema kome se preduzimaju. To bi, u osnovi, bila situacija kada se seksualna radnja vrši uz upotrebu prinude, odnosno kada se koristi stanje nemoći, ili situacija kada se radnja vrši prema licu kome se zbog psihofizičke nezrelosti ne može priznati pravo na seksualno opredeljenje. Ovom grupom obuhvaćeno je više krivičnih dela: silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba nad detetom, obljuba zloupotrebom službenog položaja, posredovanje u vršenju prostitucije… – objašnjava Ivana Ramić, portparol Okružnog suda u Beogradu.

Poslednjim izmenama i dopunama KZ-a, koje su stupile na snagu 11. septembra ove godine, pored toga što su pooštrene kazne za počinioce ovih krivičnih dela, predviđena su i nova krivična dela. Tako je kao novo krivično delo propisano navođenje maloletnog lica na prisustvovanje polnim radnjama. Takođe je kažnjivo i iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu. Poslednjim izmenama i dopunama KZ-a propisano je i da se za krivično delo silovanja, obljube nad nemoćnim licem ili obljube nad detetom na može ublažiti kazna. Takođe se kazna ne može ublažiti počiniocu ovog krivičnog dela koji je ranije osuđivan za isto.

Za razliku od ranijih krivičnih zakonika kada je silovanje inkriminisano na manje-više tradicionalan način, prva značajnija novina uneta je izmenama KZ-a iz 2002. godine, kojima se ovo delo proširuje i na silovanje žene sa kojom učinilac živi u bračnoj zajednici. KZ-om iz 2006. godine odustalo se od ranijeg koncepta da izvršilac može da bude samo muško lice, a pasivni subjekat žensko. Ovaj zakonik predvideo je i da i izvršilac i pasivni subjekat mogu da budu lica oba pola.

Prema rečima Ramićeve, radnja izvršenja krivičnog dela silovanja sastoji se iz dva zasebna akta: prinude i obljube. Prinuda, objašnjava naša sagovornica, podrazumeva upotrebu sile ili ozbiljne pretnje upravljene na to da drugo lice nešto protiv volje učini, ne učini ili trpi.

– Sudska praksa i teorija postavile su određene kriterijume za utvrđivanje koji oblik i intenzitet prinude treba da postoji da bi se radilo o krivičnom delu silovanja. Sila može da bude apsolutna ili kompulzivna, a po intenzitetu podobna da slomi otpor žrtve. Ukoliko postoji pretnja, ona mora da bude kvalifikovana da će se neposredno napasti na život ili telo žrtve ili njoj bliskih lica. Za postojanje silovanja bitno je da obljuba ili sa njom izjednačen čin ne bi bila izvršena da sila nije upotrebljena. To znači da, ponekad, upotreba i sile manjeg intenziteta mogu da budu dovoljne da se neko lice prisili na obljubu. Sila bi mogla da obuhvata i upotrebu hipnoze i omamljujućih sredstava kao što su alkohol, opojne droge, afrodizijaci, ali pod uslovom da je učinilac to sredstvo dao žrtvi bez njenog pristanka. Žrtva ovog krivičnog dela može biti bilo koje lice. Postojanje krivičnog dela ne isključuje činjenica da je izvršilac održavao seksualne odnose sa žrtvom ili da je sa njom živeo u bračnoj ili vanbračnoj zajednici. I prostitutka može da bude žrtva. U slučaju da je silovanje učinjeno prema bračnom drugu, gonjenje se preduzima po predlogu oštećenog – objašnjava naša sagovornica.

Ovom glavom KZ-a, navodi Ramićeva, obuhvaćeno je i krivično delo obljuba zloupotrebom položaja. Najčešće bi to bio odnos između poslodavca i zaposlenog, odnosno potčinjenog i nadređenog. Kod ovog dela je potrebno da se radi o ozbiljnijim vidovima zloupotrebe službenog položaja i o znatnijem stepenu zavisnosti ili podređenosti, odnosno o ozbiljnijim oblicima pritiska na pasivnog subjekta. Navođenje ne sme da obuhvati prinudu jer bi se u tom slučaju radilo o silovanju – kaže Ramićeva.