Evroskeptici još nepoverljiviji

Prihvatanje Lisabonskog sporazuma na referendumu u Irskoj, što je bio neophodan, ali ne i dovoljan uslov za dalje proširenje Evropske unije, prema oceni političkih analitičara i stranaka koje prati epitet evroskeptičnih ništa suštinski ne menja u procesu priključenja Srbije EU. Odnos sa unijom, kako kažu, mnogo više zavisi od rešenja problema koji opterećuju odnose Srbije i EU nego od odluke Iraca.

Funkcioneri Demokratske stranke Srbije, Srpske radikalne stranke i Nove Srbije ponavljaju da njihove partije nikako nisu protiv ulaska u EU, ali smatraju da vladajuća koalicija pristaje na „previše uslovljavanja” EU.

„Proces približavanja mora da bude prožet partnerskim odnosom, a ne samo mi da povlačimo poteze poput jednostrane primene trgovinskog sporazuma. Na taj način gubimo silan novac, ali i poništavamo glavni motiv EU da nas primi, a to je da proširi svoje tržište na Srbiju. Nijedna zemlja koja je postala punopravan član EU nije pre prijema preduzimala jednostrane poteze”, kaže Zoran Šami, funkcioner DSS-a.

On ocenjuje da je ono što se desilo u Irskoj dobro, ali dobro, pre svega, za EU te da neće bitno da utiče na promenu stvari kad je reč o Srbiji.

Potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski priznaje da odluka Iraca doprinosi tome da evroskeptici imaju neki argument manje. „To ipak neće promeniti naš stav o EU. Mi smo oduvek bili za evropske integracije, ali smo protiv bespogovornog slušanja svakog naloga EU kako se upravo ponaša vladajuća koalicija jer se time zanemaruju državni interesi ”, objašnjava Filipovski.

(/slika2)Najskeptičniji prema efektima irskog referenduma su radikali. Za Milorada Mirčića, potpredsednika Srpske radikalne stranke, irski referendum ne samo da nije približio Srbiju statusu člana EU, već je još više udaljio.

„Američki predsednik Obama je rekao da je došao kraj globalizmu. Zašto bi EU, kao primer globalističke politike, bila izuzetak”, kaže on.

Na pitanje da li će radikali podržati vladu u nameri da podnese kandidaturu za prijem, on odgovara da je to zamajavanje građana i da je Srbiji jasno predočeno koje uslove treba da ispuni: „Glavni i osnovni uslov je priznanje KiM, a onda dolazi usvajanje statuta Vojvodine”.

Sa stavovima ovih stranaka uglavnom se slažu i politički analitičari Đorđe Vukadinović i Branko Radun. Prema rečima Raduna postoji „zavera ćutanja” između proevropske Vlade Srbije i evropske birokratije o šansama Srbije za ulazak u EU:

„Od našeg naroda se krije činjenica da su nam šanse male. Posle irskog referenduma može na prvi pogled izgledati da zapadnom Balkanu nije zapečaćen put, ali su šanse u suštini jako male. Podsećam da je bivši nemački ambasador Andreas Cobel rekao da će do ulaska Srbije u EU proći dve decenije”, kaže Radun dodajući da Srbija nije uradila mnogo na procesu evrointegracija te da je i dalje siromašno i korumpirano društvo koje nije preterano potrebno EU. Na pitanje šta bi Srbija trebalo da uradi on ističe da mora da postane uređena, ozbiljna, razvijena država.

(/slika3)„Iz slučaja Irske domaći politički akteri trebalo bi da izvuku važnu pouku da naše priključenje više zavisi od interesa EU nego od nas. Briselska birokratija je napravila velike ustupke Irskoj od prava zabrane abortusa, neutralnosti do mesta komesara u EK da bi referendum prošao”, kaže Vukadinović.

On ističe da nije realno očekivati potpuni partijski konsenzus o evrointegracijama, a da bi se to desilo potrebno je da se evroentuzijasti malo oslobode svog fanatizma, a evroskeptici svoje sumnje. Posle Irske EU propaganda će, prema njegovom mišljenju, dobiti novi zamah, dok za evroskeptične stranke, koje su inače dosta saterane u ćošak, ovo nije razlog da revidiraju svoje stanovište prema uniji.

J. Cerovina
A. Marinković