Irci ohrabrili pristalice evrointegracija

U partijama za koje je članstvo u Uniji državni prioritet, pozitivan ishod irskog izjašnjavanja o Lisabonskom sporazumu vide kao još jedan argument u prilog tezi da proces proširenja nije blokiran i da je samo pitanje vremena kada će i preostale dve zemlje, Poljska i Češka, staviti potpis na Lisabonski ugovor.

Naglašavajući da irsko „da” olakšava put Srbije ka EU, Jelena Trivan, portparol Demokratske stranke, dodaje da najveći deo obaveza i odgovornosti ostaje na samoj Srbiji.

„Taj događaj mogli bismo da iskoristimo da evroskepticizam, za koji deo javnosti i političara nema valjanu argumentaciju, opovrgnemo. Teza da EU nije ni spremna za dalje proširenje ne stoji jer irski referendum govori drugačije”, naglašava Jelena Trivan, uz ocenu da je to odličan signal za ceo zapadni Balkan.

Da je Srbija korak bliže učlanjenju smatra i Željko Ivanji, poslanik G17 plus, koji podseća da taj put treba da bude usmeren ka ispunjavanju „kopenhaških kriterijuma”, što za balkanske zemlje podrazumeva potpunu i doslednu saradnju sa Haškim tribunalom. Ideja Evropske unije i politika proširenja bile bi, prema njegovom mišljenju, ugrožene da je ishod glasanja u Irskoj bio drugačiji. „Mislim da su svi u EU sada odahnuli, jer je to još jedna država manje koja nije prihvatila Lisabonski ugovor. To je još važnije imajući u vidu da prvi referendum u Irskoj nije prošao”, ocenjuje Ivanji.

(/slika2)Prihvatanje Lisabonskog sporazuma u kojem je „zaključano” dalje proširenje EU analitičari evrooptimističkog raspoloženja vide kao važan preduslov priključenja Srbije. Da su Irci glasali drugačije, taj proces bi se znatno odužio.

Milan Simurdić, predsednik Foruma za međunarodne odnose, ističe da je irski referendum stvorio institucionalnu mogućnost da proces integracija nesmetano teče što je za Srbiju i region veoma pozitivno.

Brzina kojom će se vrata EU otvarati zemljama zapadnog Balkana, prema njegovoj oceni, zavisi i od saglasnosti Poljske, a posebno Češke čiji predsednik ima veliki otpor prema ratifikaciji Lisabonskog ugovora. Na pitanje da li naša vlada može irsko glasanje da iskoristi za neki konkretan potez na putu ka članstvu, on kaže da je naš dnevni red prema EU poznat, podsećajući na okončanje saradnje sa Haškim tribunalom.

„Irski referendum u ovom momentu ne menja ništa u odnosu Srbije i EU, ali menja u smislu atmosfere, što treba uzeti u obzir, jer zamislite da je rezultat bio drugačiji”, kaže Simurdić koji je uveren da je sve manje mesta za evroskepticizam u Srbiji.  

(/slika3)Prema oceni Predraga Simića, profesora Fakulteta političkih nauka, Srbija se nalazi na pragu brže faze u približavanju EU gde joj i dalje kao prepreka stoji holandski veto za odmrzavanje SSP-a. „Za nas je u ovom trenutku važno da vodeće zemlje EU pokrenu proces našeg približavanja Uniji sa mrtve tačke na kojoj se nalazi od maja prošle godine kada je potpisan SSP, ali vrlo brzo zamrznut zbog stava Holandije u pogledu saradnje sa Tribunalom”, naglašava Simić.

Srbija će od irskog „da” imati koristi ali ne trenutne već je ona na dugom štapu, ocenjuje sociolog Milan Nikolić i dodaje da je to jedan od važnih preduslova, jer bi bez njega ostatak puta bio blokiran. Nikolić veruje da će Češka popustiti pred pritiscima EU kojima će biti izložena dok ne potpiše Lisabonski ugovor.

„EU ima načina da vrši pritisak na članice, i Irska je to osetila. Dok im je išlo dobro, odbijali su Lisabonski sporazum. Kad je naišla kriza, dobili su po džepu i onda su se setili da im treba EU, njena solidarnost i njeni fondovi, i glasali su većinom za njegovo potvrđivanje”, zaključuje Nikolić. On, ipak, smatra da izjašnjavanje u Irskoj ne može da ubrza evropski put Srbije koji ide svojim prirodnim tokom.

J. Cerovina – A. Marinković