Jesen na Dunavu

Jesen je idealna za ribu, kaže alas Dule dok izvlači mrežu punu kečiga i ponekog vretenara. Kupujemo par komada ribe, ali već smo se snabdeli lokalnim „slatkišima” za roštilj u mesari „Bane” u Beškoj. Gazdarica Glorija mušterije dočekuje pozdravom koji obećava: „Samo danas se plaća”. Šta god to značilo, mušterije se smeju. U vitrinama su neobične pripravine od mesa koje se retko gde viđaju, kao punjena pečena slanina, leberkez, bele kobasice, stišnjena šunka sa zelenim biberom, kuvani gronik u alevoj paprici, juneći močing... Sav ovaj rečnik mesnog obilja uvodi nas u smireni dunavski hedonizam i roštiljanje na Krčedinskoj adi.

Prostrani zastanak u sred Dunava, ispaša je za konje i krda mangulice, a ima i poneko magare i podolsko goveče. Do skora je stoku vraćao skeledžija Čikoja, koji je držao stalnu vezu, ali posle njegove smrti, skela se iznajmljuje. Pecaroši iz Beograda, Mile i Dragan, koji su raširili crveno-sivi šator, kažu da su stalni na ovom mestu i da vlasnici stoke planiraju da je vraćaju u selo krajem oktobra, a možda i kasnije, jer leto se odužilo. Na Adi velika tabla sa brojem 1227, koja označava koliko je kilometara od ušća Dunava.

(/slika2)Sa reke se vide dugački vinogradi Zorana Živkovića, koji su prekrili zaravan iznad Krčedina. Do skora je u ovom uređenom selu, koje ima vodovod, gasifikaciju i asfalt u svakom šoru, napuštena kuća mogla da se kupi za par hiljada eura, ali sa podizanjem nove trake mosta na auto putu, cene kuća su skočile po nekoliko puta. Ipak, za trideset hiljada evra može da se kupi odlična kuća sa velikim dvorištem.

(/slika3)Posle roštilj doručka, biramo mesto za ručak. Dvoumimo se između Zekinog salaša, koji je u selu, Krčedinu, i čarde Sidro, u Beškoj na Dunavu. Pošto nam se ne izlazi iz čamca, prikačinjemo se na ponton čarde. U Sidru tamburaši sviraju od ručka. Primašu se cakli zlatan zub kao da je iz pesama Zvonka Bogdana. Sviraju beskonačnu panonsku šeherezadu o nekoj devojci s nadimkom Cajka. Vredi naručiti sveže uhvaćenu ribu i posle dunjevače zaliti beščanskim rizlingom.

U prekoputnom Koviljskom ataru načičkani pecaroši, tu je mrestilište šarana, najveće na Dunavu, kažu, a zna se da alasi ne lažu. Blizu su i Beograd, nešto više od pedeset kilometara, i Novi Sad, manje od trideset. Do kuće za videla, a svega dosta. Takva je jesen na Dunavu, u okolioni Krčedinske ade.