Glasač stariji od "Politike"

JEŽEVICA – Sunčana referendumska subota u Ježevici kod Požege, pa napolje izašao i za stočić u dvorištu svoje kuće zaseo starina Savo Todorović. Najstariji žitelj ovog kraja, u sto petu već zagazio, a još očuvanog zdravlja i bistrog uma. Čeka da mu dođe glasačka komisija sa obližnjeg biračkog mesta, pa da i on glasa na referendumu za novi ustav.
– Ja ne propuštam nijedne izbore ni glasanja – kaže nam on, dodajući da su ga stigle "velike godine", zdravlje nije bogzna kakvo i noge ga bole jer je u životu rabadžijao sa konjima, pa su često mrzle, a sve slabije čuje i vidi. Ipak, ni sada se od svoje vekovne navike ne odvaja: da se nasmeje i našali.

Savo se rodio još za vladavine dinastije Obrenović, pre nego što je nastala "Politika", 17. juna 1902. godine. Imao težak život, uvek mnogo radio, vojsku služio u gardi kralja Aleksandra Karađorđevića. Seća se, dok mu mlađi pričaju o značaju novog ustava i problemu Kosmeta, da je još 1924. godine bio, kao gardista, u kraljevoj pratnji na Kosmetu, da su paradirali tim krajem, sedam dana spavali u šatorima kraj Pećke patrijaršije.

Decenijama potom vitalan i dugovečan, seoske poslove radio je i u dubokoj starosti, kosio sve do svoje 95. godine. I sada u kući živi sam, može da brine o sebi, a pomažu mu redovno ćerka Milojka i zet Jordan, čija je kuća u blizini, kao i sin Božo, koji dva puta sedmično dolazi iz Užica.

Veli starina još da se uvek državi odazivao kad je na izbore zvala, ali da mu, eto, ona ne uzvraća, budući da oko pola kilometra seoskog puta, za koji je on pre dvadesetak godina kopanjem podlogu pripremao, nikako da bude asfaltirano, iako je cela Ježevica asfaltnim putevima prošarana. Zato prašina stiže u njegovo besprekorno uređeno travnato dvorište, u koje Savo za lepa vremena rado izlazi.

I reč po reč, pa stiže i glasačka komisija, sa obližnjeg biračkog mesta broj 34 u Maloj Ježevici. Dođoše članovi biračkog odbora Milivoje Šojić i Luka Milivojević, te deda-Savu doneše glasački listić da se izjasni. Uze starina olovku i, s vidnim naporom, umornom staračkom rukom nekako obavi svoju građansku dužnost. Sa osmehom, naravno, od koga se ni u sto petoj ne odvaja.