Za muziku se živi, pada i uzdiže

Oni koji uživaju u muzici Severine Vučković dočekaće sutra uveče svojih „pet minuta”. Popularna hrvatska pevačica održaće veliki solistički koncert u Beogradu.

Iako je već dugi niz godina na sceni, ovo je prvi put da će se jedna od najtraženijih pevačica u regionu susresti sa publikom u srpskoj prestonici. Popularna Seve za „Politiku” kaže da su upravo godine koje su protekle doprinele da sazre kao umetnica i da je zbog toga predstojeći nastup posebno raduje.

– Za mene je svaka ploča novi početak i novo dokazivanje. Nije dovoljno samo biti poznat i popularan. Nisam htela da dođem i nastupim samo zato što se „vrtim” po medijima. Treba da prođe izvesno vreme da bi vas ljudi upoznali kroz muziku. Mislim da je zbog toga ovo pravi trenutak za beogradski koncert.

Sa Severinom smo razgovarali upravo u Beogradskoj areni, gde će sutra i biti održan njen koncert. Popularna pevačica nije bila „uplašena” grandioznom binom u jednoj od najvećih evropskih dvorana, ali priznaje da ima pozitivnu tremu koju shvata kao dobar znak.

– Uh, pa ja sam „izmislila” tremu. Tek kad izađem na binu i počnem da pevam ona nestaje. Ali mislim da je to samo pokazatelj da mi je stalo do svakog koncerta i da želim da dam sve od sebe. Kod mene je trema prisutna bez obzira na to da li ću nastupati pred 100 ili 10.000 ljudi, hoće li na sceni biti plesača, žonglera, vatrometa, koliko ću promeniti toaleta... Ono što je bitno jeste to da ljudi „uhvate” tu emociju koju im šaljem i da je dalje zajedno pronosimo. Sve ostalo je samo dodatna kap parfema, da se svaka pesma ulepša i nastup učini kompletnim.

Pored već najavljenih gostiju na Severininom koncertu, Gorana Bregovića i Jelene Rozge, biće i nekoliko gostiju iznenađenja. Seve nam je otkrila da je jedan od njih i Petar Grašo. Koncerti popularnog pevača su zbog Petrovih zdravstvenih problema (prvobitno zakazani za početak oktobra) odloženi za 21. i 23. oktobar, tako da će ovo, zapravo, biti i njegova premijera pred beogradskom publikom.

– Na turneji po Australiji pre devet godina videla sam koliko je Petar dobar čovek, vanserijski talenat i veliki muzičar. I on i Jelena su osobe koje jako cenim. Zaista nije zbog toga što smo sugrađani, i da živimo na drugim krajevima sveta mislim da bismo se našli po tom ljudskom i umetničkom „kodu”. Ista je situacija i sa Goranom. Kada se sa nekim razumete, onda ne treba puno reči.

Severina kaže da Goran Bregović nije „tek tako” stekao reputaciju međunarodne zvezde.

– On je odavno „odrastao” u muzici. Bilo da je reč o popularnoj ili primenjenoj muzici, Bregović je uvek najozbiljnije posvećen onom što stvara. Ja jesam okružena ljudima koji su ozbiljni muzičari, ali teško je pronaći čoveka kao što je on. Njega je teško stići, čak i fizički, eto koliko taj čovek radi. On je motor koji pokreće sve oko sebe.

I pored obilja novih izvođača i bendova, Seve priznaje da je sentimentalno vezana za muziku iz vremena detinjstva.

– Imala sam sreću da u kraju odrastam uz ljude koji su bili zaljubljenici u dobru muziku. Tako sam i počela da otkrivam Zdravka Čolića, „Riblju čorbu”, „Indekse”, „Bijelo dugme”, Đorđa Balaševića... Kao devojčica u svojoj sobi imala sam postere Bajage i Brusa Springstina. Mama je zbog Bajage bila srećna, dok joj Springstin valjda nije bio lep (smeh). Ma Springstin je živa legenda, vazda bio i ostao.

I kada ne nastupa, Severina nađe vremena da posluša dobar album ili ode na koncert. Priznaje da zbog brojnih obaveza ne stiže da intenzivno prati svetsku muzičku scenu, ali da se ipak trudi da obraća pažnju na nove autore.

– U poslednjih nekoliko godina bila sam na sjajnim koncertima, posebno bih izdvojila „Stonse” i U2... Za mene je muzika mnogo više od posla, ona je sa mnom sedam dana u nedelji. Od novije generacije, zanimljivi su mi Ejmi Vajnhaus, Britni Spirs, pa i Rijana... Ono kroz šta su one prošle najbolji je pokazatelj da muzika nije samo sladunjavi šou-biznis, već da se muzika i živi, da se zbog nje pada, ali i uzdiže.

Priroda njenog posla je takva da Severina pored rodnog Splita često menja svoje mesto boravka, pa preko godine vreme provodi praktično u svim većim gradovima bivše Jugoslavije (Beograd, Zagreb, Sarajevo...). Pitali smo je koja je prva asocijacija na svaki od ovih gradova ponaosob.

– Odgovor je jednostavan. To su ljudi. Dragi ljudi su ti zbog kojih su mi i gradovi dragi. Ljudi predstavljaju dušu svakog grada, ma gde on bio, kako se zvao ili koliko stanovnika imao. Sećanje na neki dragi period, veče, šalu, tople ljude i njihove priče kod mene su jaki i upečatljivi kao svetla reflektora na bini.