Knjiga nije u krizi?

Specijalno za „Politiku”
Frankfurt – Po ovogodišnjem Frankfurtskom sajmu knjiga teško da bi se zaključilo da se svet nalazi u globalnoj ekonomskoj krizi. Ni brojem izlagača ni bogatstvom prezentacija ni raznovrsnom ponudom frankfurtski sajam ne sugeriše da je svet pogođen velikom krizom.

Ipak, najznačajnija uloga Frankfurtskog sajma knjiga je ona koja je usmerena prema budućem razvoju i trendovima u ovoj oblasti. Iz godine u godinu širi se prostor i menja se ambijent. Tako je predstavljanje mešavine knjiga, filmova, fotografija i digitalnih igara zauzelo celu jednu halu, dok su poslovi vezani za onlajn arhive, elektronska izdanja knjiga i autorska prava nezaobilazni deo koji svake godine u Frankfurt privuče preko sto hiljada poslovnih ljudi.

Ove je godine Kina zvanični gost sajma. Došlo je oko 2.000 Kineza koji nisu vezani samo za reprezentativnu izložbu izdavačkih i tehnoloških dostignuća savremene Kine već su i predstavnici mnogih kineskih izdavača i medija. Kina je kao „posebna planeta” tako i predstavljena – bogato i raznovrsno. Istovremeno, to nije prošlo bez određenih polemika i žaoka na račun kineskog shvatanja prava na slobodu izražavanja. Moglo je da izazove veći skandal da domaćini nisu brže-bolje uverili Kineze da nemaju nameru da se mešaju u njihove unutrašnje stvari (slobodu Interneta, položaj disidenata, Tibet...)

Od događaja koji bude određenu nostalgiju (pomešanu sa melanholijom) to je svakako pedesetogodišnjica objavljivanja i promocije „Dečijeg doboša” („Limeni doboš”) Gintera Grasa upravo na ovom sajmu. Tim povodom je, uoči otvaranja sajma, Ginter Gras čitao delove „Dečijeg doboša”. Da knjige mogu i da se slušaju odavno su otkrili neki izdavači. U poslednjih nekoliko godina raste broj ovakvih izdanja. To, naravno, neće moći da parira ekspanziji elektronskih knjiga. Najnovija verzija elektronskih knjiga – Kindle, koju je plasirao Soni, moći će da sadrži celu jednu manju biblioteku.

U nedostatku novog Harija Potera, dok novi roman Dena Brauna (autora „De Vinčijevog koda”) ne izaziva tako veliku pomamu, čini se da ovogodišnji sajam ne nudi neko epohalno književno delo. Naravno, to je obična varka jer ozbiljni književni sladokusci znaju za razlike koje postoje između bestselera i umetničke proze. Ponekad se desi da i ozbiljna umetnička proza postane bestseler ali to češće nije slučaj. Od najavljenih pisaca gostuju ističu se Margaret Atvud, Hakan Neser, Leon de Vinter ...

Srpsko izdavaštvo je ove godine predstavljeno nacionalnim štandom na kojem su predstavljeni najveći i najznačajniji izdavači iz Srbije. Prisutna su i tri samostalna izdavača: „Fabrika knjiga”, „Kreativni centar” i „Computer Vooks”. Za našu izdavačku produkciju to je, svakako, premalo. Ako bismo morali da upoređujemo, a moramo, sa onim kako se predstavljaju naši susedi, Mađari, Hrvati, Rumuni, pa i Slovenci, prisutan je snažan osećaj uskraćenosti. U pitanju je, pre svega, veličina prostora, prezentacija i broj ljudi koji su angažovani na predstavljanju nacionalnog izdavaštva. Nije nikakva tajna da na prostoru nekadašnje Jugoslavije Srbija raspolaže najbogatijom i najraznovrsnijom izdavačkom ponudom. Broj objavljenih knjiga, originalnih dela i prevoda iz najrazličitijih oblasti u Srbiji, daleko premašuje ono što se na ovom planu dešava u Sloveniji i Hrvatskoj. Ovde, naravno, nije reč o nekom nacionalnom prestižu već o poslu – o grafičkoj i izdavačkoj industriji, o velikom broju prevodilaca, autora, dizajnera i ilustratora čija je egzistencija direktno povezana i sa tim kako će biti predstavljeni na ovakvim sajmovima.

Na srpskom štandu će danas biti predstavljeno stvaralaštvo Lasla Vegela i Vladana Matijevića koji su, zajedno sa Vidom Ognjenović, domaćini štanda. Ono što je posebno zanimljivo jeste oko pedesetak naslova naših autora koji su prevedeni na neki od „velikih” jezika zahvaljujući projektu Ministarstva za kulturu. Ove godine je objavljeno preko dvadeset novih prevoda što je veoma značajno ne samo sa stanovišta promovisanja naše književnosti nego i šire recepcije srpske kulture. Sutra će biti održan sastanak sa prevodiocima sa srpskog jezika gde će biti više reči o planovima ministarstva u vezi sa ovim izuzetno korisnim projektom.